Milićević: Novi projekti za brži razvoj Vojvodine

u odnosu na osnovni budžet usvojen u decembru 2015. godine. Po predlogu rebalansa, ukupna vrednost ovogodišnjeg budžeta će, tako, iznositi 59,5 milijardi dinara. Kako navodi, do povećanja se došlo iz nekoliko izvora, pre svega iz tekućih prihoda, a značajan dodatni iznos obezbeđen je i iz dobiti koju je po završnom računu za 2015. ostvario Razvojni fond Vojvodine. Najzad,  važnu stavku predstavljaju i preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina.

* Zbog čega je neophodan rebalans pokrajinskog budžeta?

– Svi razlozi bi se mogli podeliti u dve grupe. U prvu spada potreba da se prihodi i rashodi usklade s realnim stanjem, a samim tim i da se ispravi loše planiranje, koje je bilo evidentno prilikom projektovanja budžeta za 2016. Kad kažem da je bilo propusta u planiranju, mislim na to da pojedini delovi budžeta nisu bili isplanirani shodno potrebama korisnika za celu budžetsku godinu. Ovim rebalansom određeni nedostaci su ispravljeni.

* Da li možete navesti i primere za koje svrhe su rebalansom obezbeđene dodatne pare?

– Obezbeđeno je, recimo, dodatnih 200 miliona dinara za pomoć porodicama s troje dece – to je onih 12.000 dinara što Pokrajina svakoj takvoj porodici isplaćuje mesečno kao pomoć. Dakle, budžetom taj novac nije bio isplaniran do kraja godine i korisnici bi praktično bili uskraćeni za te subvencije da nije usledio rebalans. Situacija je slična i s prevozom đaka koji putuju od mesta stanovanja do mesta pohađanja škole, za šta u budžetu novac takođe nije bio predviđen za celu godinu. Rebalansom je za to obezbeđeno dodatnih 70 miliona dinara.

Druga grupa razloga zbog kojih se radi rebalans je okvir nove politike Pokrajinske vlade, one koju smo najavili u izbornoj kampanji, a to je politika ubrzanog ekonomskog razvoja pokrajine. Dakle, rebalans je potreban okvir za ostvarivanje ciljeva nove pokrajinske politike radi postavljanja prioriteta, postavljanja i definisanja razvojnih projekata i obezbeđivanje novca za njih.

* Možete li navesti primere i za te razvojne projekte?

– Nova Pokrajinska vlada je za prethodna tri meseca inicirala rad na mnogim projektima, izuzetno bitnim za pokrajinu. Jedan od najznačajnijih, koji se realizuje zajedno s Republičkom vladom, jeste projekat Fruškogorskog koridora, za koji se intenzivno priprema  neophodna dokumentacija. Pokrajinska vlada se, zajedno s Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, obratila Ministarstvu finansija Republike Srbije s molbom da, planirajući budžet za 2017. godinu, obezbedi novac za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, što je jedan od važnih koraka u realizaciji te investicije. Tu je i izgradnja nove zgrade RTV-a, jednog od najvažnijih činilaca u oblasti javnog informisanja. Rebalansom pokrajinskog budžeta biće obezbeđena sredstva za uklanjanje ostatka stare, srušene zgrade, posle čega će se pristupiti izgradnji novog objekta. U ovom projektu učestovaće i Grad Novi Sad.

Naravno, rebalansom je obezbeđen novac i za druge veoma važne projekte na kojima insistiramo. To je podsticaj razvoja industrijskih i poslovnih zona u gradovima i opštinama u Vojvodini, čijim opremanjem će biti stvoreni uslovi za dolazak domaćih i stranih investitora, a to znači i nova zapošljavanja. U Upravi za kapitalna ulaganja su obezbeđena sredstva za razvoj saobraćajne infrastrukture, za projekte u oblasti vodosnabdevanja, kao i za druge namene. Po usvajanju rebalansa, uslediće konkursi, koji će omogućiti lokalnim samoupravama da obezbede dodatna sredstva za neke od planiranih investicija.

Značajan deo sredstava biće usmeren u pokrajinsko zdravstvo, koje je višegodišnjim nemarom dovedeno u prilično lošu situaciju. Upravo iz ovih razloga velika sredstva su, već u prvim nedeljama, uložena u popravku neispravnih medicinskih aparata, neophodnih za dijagnostiku i lečenje pacijenata. Posle rebalansa uslediće nova ulaganja od 150 miliona dinara za kupovinu kompletne opreme za tri nove angio sale, kao i 50 miliona dinara za dalju popravku neispravnih medicinskih aparata širom Vojvodine.

Dakle, mnogo je razloga zbog kojih je neophodno doneti rebalans budžeta AP Vojvodine za 2016. da bi se ostatak ove budžetske godine iskoristio na produktivniji način,  sve, naravno, u korist građana koji žive u Vojvodini.  

* Kada se očekuju infrastrukturni radovi na Fruškogorskom koridoru?

– Nezahvalno je u ovom momentu licitirati sa datumima, ali za sada je vrlo izvestan skori završetak idejnih projekata na najvećem delu trase, kao i planske dokumentacije. Nadamo se da će Ministarstvo finansija prihvatiti već pomenutu inicijativu i obezbediti novac za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, čemu bi bila posvećena 2017. godina. Posle toga bi usledio javni konkurs za izbor izvođača radova.

* Kako ste uspeli da obezbedite dodatne pare, primera radi, da se isplati pomoć porodicama za treće dete, troškovi putovanja za đake, ali i za druge namene?

– Rebalansom je predviđeno da pokrajinski budžeta bude veći 1,72 milijardu dinara  u odnosu na osnovni budžet, usvojen u decembru 2015. Po predlogu rebalansa, budžet će posle usvajanja iznositi 59,5 milijardi dinara. To povećanje je iz nekoliko izvora: pre svega iz tekućih prihoda, značajan iznos obezbeđen je po završnom računu Razvojnog fonda Vojvodine za 2015. gde će dobit, koju je taj fond ostvario, biti uplaćena u budžet. Zatim, bitnu stavku predstavljaju i prenete neutrošene pare iz ranijih godina po završnom računu budžeta Pokrajine za 2015. godinu, a tu su i određeni prihodi koji su ostvareni privatizacijom, naplatom ranijih potraživanja…

Nemali deo novca potiče i iz racionalne preraspodele u samom budžetu. Za tri meseca, koliko funkcioniše ova Pokrajinska vlada, postignute su značajne uštede na onim pozicijama koje nisu bile realizovane, a za koje smatramo da nisu nužne i racionalne u ovom trenutku i na taj način se takođe došlo do određenog novca.

* Velika opterećenja za budžet su i nagomilani troškovi pokrajinske administracije – za te namene se izdvaja gotovo tri milijarde dinara godišnje. Da li je u planu racionalizacija tih troškova?

– Pokrajinska vlada svakodnevno analizira troškove i preduzima mere da dođe do ušteda na svim pozicijama, ali ne i na uštrb kvaliteta rada. Ipak je pokrajinska administracija servis građana i ne sme dozvoliti da kvalitet njenog rada, odnosno pružanje usluga građanima, bude umanjen. Novac o kojem govorite nije mali, međutim, podsetiću vas – to nije novac vezan isključivo za funkcionisanje same administracije. To su sredstva kojima se finansira i funkcionisanje 12 ustanove kulture, koje su od velikog društvenog značaja. Reč je o pozorištima, muzejima, Zavodu za zaštitu spomenika, Arhivu Vojvodine itd.

Naravno da ćemo se kao nova Pokrajinska vlada truditi  da napravimo uštede gde god je to moguće. Ta racionalizacija istovremeno ne znači i otpuštanja zaposlenih, već će se do ušteda doći boljom organizacijom, objedinjavanjem institucija koje se bave istorodnim ili sličnim delatnostima, optimalizacijom poslovnih procesa.

* Predsednik ste radne grupe Pokrajinske vlade za restrukturiranje ogromnog javnog duga Vojvodine, većeg od devet milijardi dinara. Kako će se rešiti taj problem?

– Ukupan dug APV iznosi 9,15 milijardi dinara, od čega 1,07 milijardi dinara čine kamate, a ostatak je glavnica duga koji, u godišnjim anuitetima, dospeva na naplatu zaključno sa 2022. godinom. Taj dug je jedno od najvećih opterećenja za novu Pokrajinsku vladu, izabranu 20. juna ove godine, ona ga je prepoznala i uhvatila se s njim u koštac. Zbog toga je formirana radna grupa, čiji prvi cilj je bio da utvrdi već navedene razmere ukupnog duga, njegovu strukturu i rokove dospeća obaveza. Drugi zadatak je da se na osnovu te analize Pokrajinskoj vladi predloži model za restruktuiranje odnosno refinansiranje duga, s ciljem da se smanje troškovi otplate i tako delimično rastereti pokrajinski budžet i oslobode sredstva koja će biti usmerena u razvojne projekte. Radna grupa će, početkom oktobra, dakle u zadatom roku, predložiti zaključke Pokrajinskoj vladi. Potom će uslediti operativni deo sprovođenja tih zaključaka. Uveren sam da će pokrajina već od početka sledeće godine svoj dug servisirati po nižim kamatama, uz manje troškove, a to, razume se, znači benefit za sve poreske obveznike.

Eržebet Marjanov

Razvojna banka i Kamenica 2  uzrok duga

- Prethodna pokrajinska vlast se zaduživala u više navrata i za različite namene, među kojima su i neuspešna dokapitalizacija propale Razvojne banke Vojvodine, ali i za izgradnju Kamenice 2. Tako je nastao dug o kojem govorimo danas. Taj dug je nemalo opterećenje za pokrajinski budžet i zato njegovo rešavanje i jeste jedan od najvećih izazova za ovu Pokrajinsku vladu.