Даброви из Баварске већ постали Сремци

специјалном резервату које се налази у југоисточном Срему између насеља Купиново, Обреж, Грабовци и реке Саве, природном станишту 220 врста биљака , 50 врста животиња и 300 врста инсеката, брине ЈП „Војводинашуме“.

Недавно су се на простору Обедске баре, сазнали смо, настанила четири пара ибиса, као и чапља кашикара, а своје су бране на више места поставиле и породице даброва... Наиме, тачно на стогодишњицу њиховог нестанка са овог простора, а у оквиру међународног пројекта поновног насељавања дабра у Србији, на подручје Обедске баре је у два наврата пуштено укупно 40 јединки. Прво насељавање обављено је у децембру 2004. а друго у марту 2005, при чему су јединке или читаве породице даброва донете из Баварске.



Иначе, и ревитализација самих шумских станишта једна је од мера које спроводе „Војводинашуме”, и у том циљу је одскора на терену специјална машина на коју су постављени алати наменски направљени за Обедску бару како би се уклонила прекомерна дрвенаста и жбунаста вегетација. Машина је, иначе, стигла из Норвешке захваљујући финансијској помоћи покрајинске администрације.



– Обедска бара има четири огледала, односно окна који су проходни за људе, као и још неколико зараслих. Стога се подручје најбоље може сагледати пловидбом катамараном или чамцем. Трава и грмље из воде расте врло интензивно и уколико се не би уклањали, бару би преплавила вегетација и не би било водених огледала – прича нам туристички водич Славиша Стјепановић.



Његово знање о овом резервату је огромно, па ипак приликом наше посете, угледали смо птицу за коју ни он није био сигуран којој врсти припада. И то доста говори о разноврстности животињског, баш као и биљног света на овом месту која се простире на површини од близу десет хиљада хектара. Заштићени простор обухвата Потковицу, Купинске греде, Купински кут, Чењин-Ширине, Витојевачко и Грабовачко острво, док су значајни локалитети у заштитној зони Јасенска-Белило, Матијевица-Кадионица и Висока шума-Лошинци.



Стјепановић нам открива да Обедску бару годишње посети око пет хиљада туриста, што организованих посета школа, али и странаца, као и да су пецароши редовни гости, иако је дозвољен само спортски риболов. Занимљиво је да Бара никада није порибљавана, већ ова нетакнута природа опстаје искључиво од својих ресурса.



За оне знатижељне који би се провозали бицикловима, ЈП „Војводинашуме“ су припремиле рент-а-бајк модел, баш као и проходне стазе дуге седам и пет километара, сигурне за вожњу кроз прелепу природу. Природу која нуди тишину, мир и спокој сваком коме је потребно да напуни батерије и може да за то издвоји довољно времена.



Општина Пећинци се све више укључује у заштиту овог специјалног резервата, у којем се смењују призори мочвара, ливада и поплавних шума са староставним храстом лужњаком.

– Ово највеће поплавно подручје у Србији које се простире на 12 хиљада хектара, а везано је са реком Савом каналима Вок, Ревеница и Вран и било је велики савезник реке током поплава у Обреновцу, када су се огромне количине воде сливале каналима управо у Обедску бару-  - каже нам др Слободан Пузовић, који је написао и књигу „Управљање природном баштином у Војводини“ заједно са др Биљаном Пањковић. – У време виоских водостаја и за време поплава Сава сасвим прелива Обедску бару, која практично постаје саставни део тока реке, па водостај овде може варирати и седам метара.



Маша Стакић