Апелациони суд повредио закон у случају Цанета

јер није прихватио кључне доказе тужилаштва против њих, због чега су правоснажно ослобођени од оптужби за кријумчарење цигарета током деведесетих година. Портпарол ВКС Биљана Ракић рекла је  Танјугу да је ВКС усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужилаштва у случају који је вођен против Станка Суботића.

Том одлуком међутим није дирано у правоснажност пресуде Апелационог суда из децембра прошле године, којом су Суботић и његови сарадници због недостатка доказа ослобођени једног дела оптужби за кријумчарење цигарета, док је други део  оптужби тај суд одбио због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења.

Према закону, правоснажна пресуда остаје на снази и не може се мењати на штету окривљеног. Апелациони суд, наиме, у другостепеном поступку није прихватио као доказ фотокопије докумената које му је поднело тужилаштво а који су, према ставу ВКС, подобни за доказ у овом поступку. Тужилаштво за организовани криминал тврдило је да су оригинални документи, којима би се потврдило кријумчарење цигарета уништени, како би се прикриле криминалне радње.



Имајући у виду да је Апелациони суд у Београду одбијањем жалбе тужиоца за организовани криминал изјављеној против првостепене пресуде у ослобадајућем делу учинио повреду закона у корист окривљених, „ВКС је по усвајању захтева за заштиту законитости донео пресуду којом се ограничио само на то да утврди повреду закона не дирајући у правноснажност побијане пресуде”, наводи се у одлуци ВКС.



Осим Суботића, правоснажно су оптужбе одбијене или су ослобођени од оптужби и директор Савезне управе царина Михаљ Кертес, Суботићев сестрић Никола Милошевић, Милан Ранковић, Ивана Крчмарић, Јовица Ранђеловић, Стеван Бановић, Небојша Николић, Милан Милановић, Драги Додевски, Ивана Олујић, Миодраг Завишић, Милован Попивода, Мирослав Пешић и Лука Ненадић.



Оптужницом Суботић се теретио да је био на челу групе која је шверцовала цигарете током 1995. и 1996. године из Македоније у Србију и продавала их правним и физичким лицима. Група је, према оптужници, на штету буyета стекла корист од 28 милиона евра и шест милиона америчких долара.

Првом првостепеном пресудом Специјалног суда, која је била укинута, Суботић је био осуђен на шест година затвора, а остали оптужени на казне од годину до пет година затвора. Другом првостепеном пресудом, која је изречена 18. јула 2014. године сви оптужени су ослобођени оптужби због недостатка доказа за тврдње из оптужнице, или су оптужбе против њих одбијене због застарелости кривичног гоњења за дела из 1995. године.



Суботић и остали су били оптужени за кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица и злоупотреба службеног положаја. Он је седам година био на судској потерници, која је повучена 2013. године, када је положио јемство, а требало би да му се врати након правоснажног окончања кривичног поступка.



С. Х. Д.

 

Важи и неоверена фотокопија



По оцени ВКС, а супротно ставу Апелациодруг суда, законом није прописано да искључиво оверена фотокопија исправе може имати карактер доказа, наводи се у пресуди ВКС објављеној на његовом сајту. Највиша судска инстанца, даље каже да се „чињенице у кривичном поступку могу доказивати свим доказима, осим онима који су сами по себи или по начину прибављања у супротности са ЗКП-ом, дакле и неовереном фотокопијом исправе”.



„По налажењу ВКС околност да ли неоверена фотокопија исправе може имати карактер доказа представља фактичко питање чија се оцена даје у сваком конкретном случају и зависи од тога да ли постоји или не сумња у њену аутентичност и веродостојност, а самим тим и да ли је таква исправа подобна да служи као доказ неке чињенице која има значај за правне односе, при чему се, уколико се појави сумња у аутентичност исправе, њена веродостојност проверава извођењем других доказа који су суду на располагању”, наводи се у одлуци ВКС.