Apelacioni sud povredio zakon u slučaju Caneta

jer nije prihvatio ključne dokaze tužilaštva protiv njih, zbog čega su pravosnažno oslobođeni od optužbi za krijumčarenje cigareta tokom devedesetih godina. Portparol VKS Biljana Rakić rekla je  Tanjugu da je VKS usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužilaštva u slučaju koji je vođen protiv Stanka Subotića.

Tom odlukom međutim nije dirano u pravosnažnost presude Apelacionog suda iz decembra prošle godine, kojom su Subotić i njegovi saradnici zbog nedostatka dokaza oslobođeni jednog dela optužbi za krijumčarenje cigareta, dok je drugi deo  optužbi taj sud odbio zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Prema zakonu, pravosnažna presuda ostaje na snazi i ne može se menjati na štetu okrivljenog. Apelacioni sud, naime, u drugostepenom postupku nije prihvatio kao dokaz fotokopije dokumenata koje mu je podnelo tužilaštvo a koji su, prema stavu VKS, podobni za dokaz u ovom postupku. Tužilaštvo za organizovani kriminal tvrdilo je da su originalni dokumenti, kojima bi se potvrdilo krijumčarenje cigareta uništeni, kako bi se prikrile kriminalne radnje.



Imajući u vidu da je Apelacioni sud u Beogradu odbijanjem žalbe tužioca za organizovani kriminal izjavljenoj protiv prvostepene presude u oslobadajućem delu učinio povredu zakona u korist okrivljenih, „VKS je po usvajanju zahteva za zaštitu zakonitosti doneo presudu kojom se ograničio samo na to da utvrdi povredu zakona ne dirajući u pravnosnažnost pobijane presude”, navodi se u odluci VKS.



Osim Subotića, pravosnažno su optužbe odbijene ili su oslobođeni od optužbi i direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes, Subotićev sestrić Nikola Milošević, Milan Ranković, Ivana Krčmarić, Jovica Ranđelović, Stevan Banović, Nebojša Nikolić, Milan Milanović, Dragi Dodevski, Ivana Olujić, Miodrag Zavišić, Milovan Popivoda, Miroslav Pešić i Luka Nenadić.



Optužnicom Subotić se teretio da je bio na čelu grupe koja je švercovala cigarete tokom 1995. i 1996. godine iz Makedonije u Srbiju i prodavala ih pravnim i fizičkim licima. Grupa je, prema optužnici, na štetu buyeta stekla korist od 28 miliona evra i šest miliona američkih dolara.

Prvom prvostepenom presudom Specijalnog suda, koja je bila ukinuta, Subotić je bio osuđen na šest godina zatvora, a ostali optuženi na kazne od godinu do pet godina zatvora. Drugom prvostepenom presudom, koja je izrečena 18. jula 2014. godine svi optuženi su oslobođeni optužbi zbog nedostatka dokaza za tvrdnje iz optužnice, ili su optužbe protiv njih odbijene zbog zastarelosti krivičnog gonjenja za dela iz 1995. godine.



Subotić i ostali su bili optuženi za krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i zloupotreba službenog položaja. On je sedam godina bio na sudskoj poternici, koja je povučena 2013. godine, kada je položio jemstvo, a trebalo bi da mu se vrati nakon pravosnažnog okončanja krivičnog postupka.



S. H. D.

 

Važi i neoverena fotokopija



Po oceni VKS, a suprotno stavu Apelaciodrug suda, zakonom nije propisano da isključivo overena fotokopija isprave može imati karakter dokaza, navodi se u presudi VKS objavljenoj na njegovom sajtu. Najviša sudska instanca, dalje kaže da se „činjenice u krivičnom postupku mogu dokazivati svim dokazima, osim onima koji su sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa ZKP-om, dakle i neoverenom fotokopijom isprave”.



„Po nalaženju VKS okolnost da li neoverena fotokopija isprave može imati karakter dokaza predstavlja faktičko pitanje čija se ocena daje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od toga da li postoji ili ne sumnja u njenu autentičnost i verodostojnost, a samim tim i da li je takva isprava podobna da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose, pri čemu se, ukoliko se pojavi sumnja u autentičnost isprave, njena verodostojnost proverava izvođenjem drugih dokaza koji su sudu na raspolaganju”, navodi se u odluci VKS.