Пред новом владом 14.500 врућих кромпира

држава мора да доноси одлуке, које су често супротне обећањима и настојањима да се поклекла српска привреда дигне барем на колена. Иза недавно добијене помоћи Светске банке од 75 милијарди долара стоје четири домаћа задатака Србији. Они нису ништа ново и за грађане Србије непознато, већ само захтев да Влада Србије настави болне реформе које је започела прошле године и које су дале резултат, али не довољан .

Први задатак, потврдио је то и Срђан Свирчев из београдске канцеларије Светске банке, везан је за спровођење Закона о платама у јавном сектору, други за смањење броја запослених, затим појачану контролу трошења новца и унапређење јавних набавки кроз централизовану набавку.

Иако се месецима причало о прављењу списка вишка запослених у јавном сектору и истицала бројка од 14.500 радника који ће добити отказ, још увек, ако се изузму они који су остварили законски основ за одлазак у пензију, нико није остао без радног места. Из Министарства државне управе и локалне самоуправе су поручивали да се од зацртаног циља и наведеног броја вишка запослених у јавном сектору неће одустати, али да се чека нова влада Србије, која ће ставити тачку на оно на шта се држава ММФ-у и Светској банци обавезала.

Уколико је то заиста тако, то значи да Владу Србије одмах по формирању чека „врућ кромпир”, јер аминовати 14.500 отказа, без обзира на то што је свима јасно да је реч о запосленима без којих се може, није нимало лако. Поготово што је ово година у којој су обећавана нова запошљавања. Јер, велико је питање да ли и долазак најављених 49 нових инвеститора може „усисати” толики број запослених који ће остати без посла. Тим пре што ће без посла неминовно остатити и неколико хиљада радника из 17 предузећа која су све до 31. маја ове године имала заштиту државе од наплате потраживања. Јесте за њих шест пронађен стратешки партнер, али се он није обавезао на то да неће смањивати број запослених. Преосталих 11 државних предузећа покушава кроз стечај и Унапред припремљени план реорганизације да опстане, али и у једном и у другом случају неминовно је смањење броја запослених јер је свима јасно да нема купца или стратешког партнера с постојећим бројем радника.

Дакле, по само грубој рачуници, до краја ове године без посла би могло остати око 20.000 радника. Нешто више људи је током целе прошле године добило посао, иако је у целости српска привреда 2015. године знатно боље пословала него 2014. „Навала” великог броја отпуштених, од којих мало може рачунати на то да ће брзо доћи до новог радног места, захтева спремну Националну службу за запошљавање јер је она прва која мора да апсорбује вишкове у јавном сектору и предузећима у реструктурирању. Статистички подаци већ показују да је у првом кварталу 2016. благо повећана стопа незапослености, али су се такви показатељи правдали чињеницом да је тако било на почетку сваке календарске године, а да после тога следи повећано запошљавање. Чак и да заиста ових месеци буде такав тренд,тешко да ће до краја године списак незапослених бити мањи него на почетку.

Држава је за све оне који ће бити вишак запослених обезбедила отпремнине од 200 евра по години стажа. Дакле, неће отићи без динара, али искуство показује да се добијена отпремнина брзо и лако потроши и да се онда поново враћа на државну касу зарад социјалне помоћи. Због тога ће ова година, уколико се уради оно што мора и што је, на крају крајева, обећано међународним финансијским институцијама, бити социјално болна за Србију. Уосталом, у Фискалној стратегији Србије од 2015. до 2017. године је тако нешто и наговештено јер нико није обећавао куле и градове у прве две године болних резова, већ је бољи живот најављиван за наредну, 2017. годину. Уколико успемо да пре 2017. стигнемо до бољег живота и више радних места, биће то добра вест за грађане Србије и значиће веће запошљавање, а самим тим и више новца у yеповима радника.

Љ. Малешевић