Pred novom vladom 14.500 vrućih krompira

država mora da donosi odluke, koje su često suprotne obećanjima i nastojanjima da se poklekla srpska privreda digne barem na kolena. Iza nedavno dobijene pomoći Svetske banke od 75 milijardi dolara stoje četiri domaća zadataka Srbiji. Oni nisu ništa novo i za građane Srbije nepoznato, već samo zahtev da Vlada Srbije nastavi bolne reforme koje je započela prošle godine i koje su dale rezultat, ali ne dovoljan .

Prvi zadatak, potvrdio je to i Srđan Svirčev iz beogradske kancelarije Svetske banke, vezan je za sprovođenje Zakona o platama u javnom sektoru, drugi za smanjenje broja zaposlenih, zatim pojačanu kontrolu trošenja novca i unapređenje javnih nabavki kroz centralizovanu nabavku.

Iako se mesecima pričalo o pravljenju spiska viška zaposlenih u javnom sektoru i isticala brojka od 14.500 radnika koji će dobiti otkaz, još uvek, ako se izuzmu oni koji su ostvarili zakonski osnov za odlazak u penziju, niko nije ostao bez radnog mesta. Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave su poručivali da se od zacrtanog cilja i navedenog broja viška zaposlenih u javnom sektoru neće odustati, ali da se čeka nova vlada Srbije, koja će staviti tačku na ono na šta se država MMF-u i Svetskoj banci obavezala.

Ukoliko je to zaista tako, to znači da Vladu Srbije odmah po formiranju čeka „vruć krompir”, jer aminovati 14.500 otkaza, bez obzira na to što je svima jasno da je reč o zaposlenima bez kojih se može, nije nimalo lako. Pogotovo što je ovo godina u kojoj su obećavana nova zapošljavanja. Jer, veliko je pitanje da li i dolazak najavljenih 49 novih investitora može „usisati” toliki broj zaposlenih koji će ostati bez posla. Tim pre što će bez posla neminovno ostatiti i nekoliko hiljada radnika iz 17 preduzeća koja su sve do 31. maja ove godine imala zaštitu države od naplate potraživanja. Jeste za njih šest pronađen strateški partner, ali se on nije obavezao na to da neće smanjivati broj zaposlenih. Preostalih 11 državnih preduzeća pokušava kroz stečaj i Unapred pripremljeni plan reorganizacije da opstane, ali i u jednom i u drugom slučaju neminovno je smanjenje broja zaposlenih jer je svima jasno da nema kupca ili strateškog partnera s postojećim brojem radnika.

Dakle, po samo gruboj računici, do kraja ove godine bez posla bi moglo ostati oko 20.000 radnika. Nešto više ljudi je tokom cele prošle godine dobilo posao, iako je u celosti srpska privreda 2015. godine znatno bolje poslovala nego 2014. „Navala” velikog broja otpuštenih, od kojih malo može računati na to da će brzo doći do novog radnog mesta, zahteva spremnu Nacionalnu službu za zapošljavanje jer je ona prva koja mora da apsorbuje viškove u javnom sektoru i preduzećima u restrukturiranju. Statistički podaci već pokazuju da je u prvom kvartalu 2016. blago povećana stopa nezaposlenosti, ali su se takvi pokazatelji pravdali činjenicom da je tako bilo na početku svake kalendarske godine, a da posle toga sledi povećano zapošljavanje. Čak i da zaista ovih meseci bude takav trend,teško da će do kraja godine spisak nezaposlenih biti manji nego na početku.

Država je za sve one koji će biti višak zaposlenih obezbedila otpremnine od 200 evra po godini staža. Dakle, neće otići bez dinara, ali iskustvo pokazuje da se dobijena otpremnina brzo i lako potroši i da se onda ponovo vraća na državnu kasu zarad socijalne pomoći. Zbog toga će ova godina, ukoliko se uradi ono što mora i što je, na kraju krajeva, obećano međunarodnim finansijskim institucijama, biti socijalno bolna za Srbiju. Uostalom, u Fiskalnoj strategiji Srbije od 2015. do 2017. godine je tako nešto i nagovešteno jer niko nije obećavao kule i gradove u prve dve godine bolnih rezova, već je bolji život najavljivan za narednu, 2017. godinu. Ukoliko uspemo da pre 2017. stignemo do boljeg života i više radnih mesta, biće to dobra vest za građane Srbije i značiće veće zapošljavanje, a samim tim i više novca u yepovima radnika.

LJ. Malešević