Војводина освојила и пету титулу

Црвена звезда – Војводина 19:25 (10:11)

БЕОГРАД: Хала „Шумице“, гледалаца 400, судије: Ненадић (Младеновац) и Стефановић (Земун). Седмерци: Црвена звезда 3 (1), Војводина 3(3). Искључења: Црвена звезда 8, Војводина 10 минута.



ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Јанкетић, Шотић 1, Бојичић, Настић, Драгутиновић 1, Гачевић 1 (1), Столић 3, Антељ, Златановић 1 (13 одбрана), Тодоровић 1, Николић, Бабић 5, Павловић 3, Леловац 2.



ВОЈВОДИНА: Л. Арсенић (14 одбрана, седмерац), Орбовић 1, Попов, Тодоровић 5, Милашевић 2, Перовић (седмерац), Растворцев, Марјановић 4 (3), Смиљанић, Јовановић 3, Н. Арсенић 2, Станковић 6, Рајичевић, Вучковић, Гуглета, Николић 2.



Рукометаши Војводине су нови – стари шампиони Србије. Велика ствар је то што им је ово четврта узастопна титула, а пета укупно у ризници. То ни једном клубу у овом спорту, на овим просторима, није пошло за руком. Успех је то за дубоко поштовање, а не за ниподаштавање, како се то овде ради. Но, овога пута ћемо само о лепом, а оне који рукомет воле у Новом Саду и за Вошу навијају, ово сунце, које је грејало и до 30 степени, је озарило. Опет ће Српска Атина гледати Лигу шампиона Европе, где је Воша сама себи пут отворила, али и Сеха лигу. Мало ли је то? Па, није и нека се сви радују којима је црвено – бела новосадска боја при срцу. Заслужили су то момци, које сада води тренер Божо Рудић, а водио их је и Никола Марковић. Заслужили су то и они директни произвођачи на терену и то највише, али и људи који су око овога колектива и помажу га на свој начин.



Сви стручњаци и то и они из ривалских екипа, казивали су да Војводина има убедљиво најбољу екипу и на крају испоставило се да је тако. Радовали су се момци после дуела са Црвеном звездом, отворили шампањац, овукли беле дресове шампионске, отишли код навијача, који су из Новог Сада дошли у салу и бодрили их сво време, не штедећи грла...И бацили им шампионске мајице за успомену на ову годину.



Пехар и златне медаље је Новосађанима уручио Драган Милошевић, члан Управног одбора Удружења суперлигаша, а примио га је капитен Зоран Николић. Он је био најсрећнији на терену, јер дигао је и трећи шампионски пехар и на најлепши начин опростио се од досадашњег клуба и отишао у румунску Констанцу. Сви су пехар дотицали и љубили га, иако су навикли да трофејуе скупљају.



Што се утакмице, која је и одлучивала о томе да ли ће Воша поново бити шампион, морамо рећи да су Новосађани заслужено славили. Истина, играли су у првих 30 минута по систему топло – хладно. Као су у терен ушли некако стиснути, мада су искусни. Повели су, па су стали, а голман Лука Арсенић је држао у игри своје клупске другове. У 18. минуту на семафору је стајало 4:7, а већ после четири минута 7:7. Направила је Звезда серију од 3:0, највише захваљујући грешкама гостију, којих је било много. Ипак, тргли су се момци које води Рудић и на полувреме отишли с голом предности.



Постојала је бојазан да би Николић и другови могли тако да наставе, али одмор у свлачионици учинио је своје. У други део Воша је ушла као препорођена. Од првог тренутка кренула је брже, више пажње посветила одбрани и то је дало плод. Направили су момци серију од 3:0, повећали вођство, усталили се у игри и полако, али сигурно грабили ка победи која им је значила и одбрану титуле. Разиграли су се Бојан Тодоровић и Страхиња Станковић, зона је функционисала скоро беспрекорно и, чинило се, да је победник познат. Имали су гости и предност од шест голова и нису је испуштали, а када су случајно начинили грешке, Рудић је узео тајм – аут и жрвањ, у који је Звезда упала, све више је млео и на крају самлео и Београђане, али и многе скептике разуверио и одбацио све сумње у вредност Вошину.



Титула се слвила у аутобусу, приликом повратка кући, јер тако нам је речено и пре утакмице. То се догодило због тога што стари – нови шампион жели да још више напуни своју ризницу. Како? Па тако што га очекује завршница Купа, која ће се играти у Шапцу.



М. Павловић