Vojvodina osvojila i petu titulu

Crvena zvezda – Vojvodina 19:25 (10:11)

BEOGRAD: Hala „Šumice“, gledalaca 400, sudije: Nenadić (Mladenovac) i Stefanović (Zemun). Sedmerci: Crvena zvezda 3 (1), Vojvodina 3(3). Isključenja: Crvena zvezda 8, Vojvodina 10 minuta.



CRVENA ZVEZDA: Janketić, Šotić 1, Bojičić, Nastić, Dragutinović 1, Gačević 1 (1), Stolić 3, Antelj, Zlatanović 1 (13 odbrana), Todorović 1, Nikolić, Babić 5, Pavlović 3, Lelovac 2.



VOJVODINA: L. Arsenić (14 odbrana, sedmerac), Orbović 1, Popov, Todorović 5, Milašević 2, Perović (sedmerac), Rastvorcev, Marjanović 4 (3), Smiljanić, Jovanović 3, N. Arsenić 2, Stanković 6, Rajičević, Vučković, Gugleta, Nikolić 2.



Rukometaši Vojvodine su novi – stari šampioni Srbije. Velika stvar je to što im je ovo četvrta uzastopna titula, a peta ukupno u riznici. To ni jednom klubu u ovom sportu, na ovim prostorima, nije pošlo za rukom. Uspeh je to za duboko poštovanje, a ne za nipodaštavanje, kako se to ovde radi. No, ovoga puta ćemo samo o lepom, a one koji rukomet vole u Novom Sadu i za Vošu navijaju, ovo sunce, koje je grejalo i do 30 stepeni, je ozarilo. Opet će Srpska Atina gledati Ligu šampiona Evrope, gde je Voša sama sebi put otvorila, ali i Seha ligu. Malo li je to? Pa, nije i neka se svi raduju kojima je crveno – bela novosadska boja pri srcu. Zaslužili su to momci, koje sada vodi trener Božo Rudić, a vodio ih je i Nikola Marković. Zaslužili su to i oni direktni proizvođači na terenu i to najviše, ali i ljudi koji su oko ovoga kolektiva i pomažu ga na svoj način.



Svi stručnjaci i to i oni iz rivalskih ekipa, kazivali su da Vojvodina ima ubedljivo najbolju ekipu i na kraju ispostavilo se da je tako. Radovali su se momci posle duela sa Crvenom zvezdom, otvorili šampanjac, ovukli bele dresove šampionske, otišli kod navijača, koji su iz Novog Sada došli u salu i bodrili ih svo vreme, ne štedeći grla...I bacili im šampionske majice za uspomenu na ovu godinu.



Pehar i zlatne medalje je Novosađanima uručio Dragan Milošević, član Upravnog odbora Udruženja superligaša, a primio ga je kapiten Zoran Nikolić. On je bio najsrećniji na terenu, jer digao je i treći šampionski pehar i na najlepši način oprostio se od dosadašnjeg kluba i otišao u rumunsku Konstancu. Svi su pehar doticali i ljubili ga, iako su navikli da trofejue skupljaju.



Što se utakmice, koja je i odlučivala o tome da li će Voša ponovo biti šampion, moramo reći da su Novosađani zasluženo slavili. Istina, igrali su u prvih 30 minuta po sistemu toplo – hladno. Kao su u teren ušli nekako stisnuti, mada su iskusni. Poveli su, pa su stali, a golman Luka Arsenić je držao u igri svoje klupske drugove. U 18. minutu na semaforu je stajalo 4:7, a već posle četiri minuta 7:7. Napravila je Zvezda seriju od 3:0, najviše zahvaljujući greškama gostiju, kojih je bilo mnogo. Ipak, trgli su se momci koje vodi Rudić i na poluvreme otišli s golom prednosti.



Postojala je bojazan da bi Nikolić i drugovi mogli tako da nastave, ali odmor u svlačionici učinio je svoje. U drugi deo Voša je ušla kao preporođena. Od prvog trenutka krenula je brže, više pažnje posvetila odbrani i to je dalo plod. Napravili su momci seriju od 3:0, povećali vođstvo, ustalili se u igri i polako, ali sigurno grabili ka pobedi koja im je značila i odbranu titule. Razigrali su se Bojan Todorović i Strahinja Stanković, zona je funkcionisala skoro besprekorno i, činilo se, da je pobednik poznat. Imali su gosti i prednost od šest golova i nisu je ispuštali, a kada su slučajno načinili greške, Rudić je uzeo tajm – aut i žrvanj, u koji je Zvezda upala, sve više je mleo i na kraju samleo i Beograđane, ali i mnoge skeptike razuverio i odbacio sve sumnje u vrednost Vošinu.



Titula se slvila u autobusu, prilikom povratka kući, jer tako nam je rečeno i pre utakmice. To se dogodilo zbog toga što stari – novi šampion želi da još više napuni svoju riznicu. Kako? Pa tako što ga očekuje završnica Kupa, koja će se igrati u Šapcu.



M. Pavlović