Први кандидати шацују Андрићев венац

ушла у нову изборну годину. Иако још увек теку рокови за избор и Републичке и Покрајинске владе, већ су истакнуте прве, додуше неформалне, кандидатуре за избор првог човека државе, коме мандат истиче тек за нешто више од годину. Актуелни председник државе Томислав Николић победио је на изборима одржаним 20. маја 2012. Бориса Тадића, да би 31. маја те године званично ступио на функцију председника Републике, положивши заклетву у српском парламенту. Но, прича о председничким изборима, у ствари, траје већ две године, пошто су тада почела лицитирања о томе да ли су Србији, упоредо с ванредним парламентарним изборима, потребни и превремени председнички. Међутим, сада је већ извесно да ће Николић на Андрићевом венцу провести пун председнички мандат од пет година.

Мада на председничким изборима постоји само један победник, та утакмица је и те како битна за политичке актере. На председничким изборима мери се снага и власти и опозиције, па победник на њима, показало се, повлачи и гласове за парламент, од којих, опет, зависи ко ће бити на челу Републичке владе.



Како сада ствари стоје, Томислав Николић не одустаје од ранијег става да би волео и други председнички мандат. Крајем прошлог месеца је најавио да ће се поново кандидовати на председничким изборима јер ће, како је рекао, и даље бити потребан премијеру Александру Вучићу.



– Мислим да Вучићу треба Николић – нагласио је он, и изразио уверење да ће Вучић за три или четири године моћи да влада и без његове подршке.

Да ће Николић имати противкандидате, не само из редова опозиције него и из владајуће коалиције, стижу прве најаве. Председник СДПС-а Расим Љајић најавио је преко медија, рекавши да верује да ће освојити већи број гласова на председничким изборима него што многи сматрају. И лидер социјалиста Ивица Дачић, који је у сада техничкој влади коалициони партнер напредњака, у више наврата саопштавао је своју намеру да се кандидује на председничким изборима.



Радикали су свог лидера Војислава Шешеља већ најавили као дефинитивног председничког кандидата. Може се очекивати да ће снагу с њима одмерити и председник СДС-а Борис Тадић, али и ДС-а, који је, додуше, признао да нема свог јаког кандидата, али да ће истаћи нестраначког. По неким тумачењима, то би могао бити републички омбудсман Саша Јанковић.

Уколико не постане „председник света”, не искључује се могућност ни да Вук Јеремић истакне председничку кандидатуру. Спомиње се да би нестраначки председнички кандидат могао бити и некадашњи ватерплоиста Александар Шапић, који је на челу новобеоградске општине.Готово је извесно да ће десница кандидовати председницу – шефицу ДСС-а Санду Рашковић Ивић.



Ко су пре Николића били председници Србије?

Председник социјалиста Слободан Милошевић на тој функцији био је од 1989. до 1997,  Милан Милутиновић од 1997. до 2002. а Борис Тадић од 2004. до 2012. године.



Некадашњи лидер ДСС-а Војислав Коштуница у више наврата је био кандидат за председника Србије, али није успео да пређе тадашњи цензусни праг броја гласова и излазности бирача. Два пута се кандидовао и Дачић, 2004. и 2012. године. Подсећања ради, међу Коштуничиним противкандидатима 2002. били су Мирољуб Лабус, као кандидат Групе грађана „Најбоље за Србију”, али и Војислав Шешељ. Испод црте тада су остали и председник СПО-а Вук Драшковић, Небојша Павковић и Бранислав Ивковић. На листи су били и Вук Обрадовић и Борислав Пелевић, тада члан Арканове Странке српског јединства, као и глумац Велимир Бата Живојиновић.



Две године касније на председничкој листи нашао се бизнисмен Богољуб Карић и кандидаткиња „плаве крви” принцеза Јелисавета Карађорђевић у име Групе грађана „Иницијатива за лепшу Србију“. Председнички кандидат је био и Милован Дрецун у име „Препорода Србије”, као и председник НСС-а Марјан Ристичевић.



Списку председничких кандидата 2008. придружили су се лидери НС-а Велимир Илић, СВМ-а Иштван Пастор, ЛДП-а Чедомир Јовановић и почасни председник СПС-а Милутин Мркоњић. Пошто је Богољуб Карић избегао из земље, кандидаткиња те година била је његова супруга Миланка.

На последњим председничким изборима, док је лидер радикала био у Хагу, уместо њега председнички кандидат била је његова супруга Јадранка Шешељ. Као председнички кандидат опробали су се тада Муамер Зукорлић, али и аналитичар Зоран Драгишић, кандидат УРС-а Зоран Станковић и Владан Глишић у име „Двери”.



С. Станковић

В. Ђуричић

Процедура

Председник Републике бира се на непосредним изборима, тајним гласањем. Изборе расписује председник Народне скупштине 90 дана пре истека мандата шефа државе.

Од дана расписивања избора до дана гласања не може протећи мање од 30 ни више од 60 дана.

За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали. Ако ниједан кандидат не добије ту већину, гласање се понавља у року од 15 дана. На поновљеном гласању учествују два кандидата која су добила највећи број гласова, а изабран је онај који је добио највећи број гласова. У случају да освоје исти број гласова, гласање би се поновило опет за 15 дана.

Вршиоци дужности

У неколико наврата Србију су водили вршиоци дужности, пошто до избора председника ту функцију обавља председник Скупштине. Тако су обе функције обављали социјалиста Драган Томић 1997, Драган Маршићанин из ДСС-а и Војислав Михаиловић (СПО), потом Предраг Марковић 2004, а Славица Ђукић Дејановић 2012. године.

Најдужи председнички мандат као вршилац дужности имала је Наташа Мићић, која је након неуспела два круга председничких избора због тада двоструког изборног цензуса, била председница Србије и Скупштине од 2002. до 2004. године.