Prvi kandidati šacuju Andrićev venac

ušla u novu izbornu godinu. Iako još uvek teku rokovi za izbor i Republičke i Pokrajinske vlade, već su istaknute prve, doduše neformalne, kandidature za izbor prvog čoveka države, kome mandat ističe tek za nešto više od godinu. Aktuelni predsednik države Tomislav Nikolić pobedio je na izborima održanim 20. maja 2012. Borisa Tadića, da bi 31. maja te godine zvanično stupio na funkciju predsednika Republike, položivši zakletvu u srpskom parlamentu. No, priča o predsedničkim izborima, u stvari, traje već dve godine, pošto su tada počela licitiranja o tome da li su Srbiji, uporedo s vanrednim parlamentarnim izborima, potrebni i prevremeni predsednički. Međutim, sada je već izvesno da će Nikolić na Andrićevom vencu provesti pun predsednički mandat od pet godina.

Mada na predsedničkim izborima postoji samo jedan pobednik, ta utakmica je i te kako bitna za političke aktere. Na predsedničkim izborima meri se snaga i vlasti i opozicije, pa pobednik na njima, pokazalo se, povlači i glasove za parlament, od kojih, opet, zavisi ko će biti na čelu Republičke vlade.



Kako sada stvari stoje, Tomislav Nikolić ne odustaje od ranijeg stava da bi voleo i drugi predsednički mandat. Krajem prošlog meseca je najavio da će se ponovo kandidovati na predsedničkim izborima jer će, kako je rekao, i dalje biti potreban premijeru Aleksandru Vučiću.



– Mislim da Vučiću treba Nikolić – naglasio je on, i izrazio uverenje da će Vučić za tri ili četiri godine moći da vlada i bez njegove podrške.

Da će Nikolić imati protivkandidate, ne samo iz redova opozicije nego i iz vladajuće koalicije, stižu prve najave. Predsednik SDPS-a Rasim Ljajić najavio je preko medija, rekavši da veruje da će osvojiti veći broj glasova na predsedničkim izborima nego što mnogi smatraju. I lider socijalista Ivica Dačić, koji je u sada tehničkoj vladi koalicioni partner naprednjaka, u više navrata saopštavao je svoju nameru da se kandiduje na predsedničkim izborima.



Radikali su svog lidera Vojislava Šešelja već najavili kao definitivnog predsedničkog kandidata. Može se očekivati da će snagu s njima odmeriti i predsednik SDS-a Boris Tadić, ali i DS-a, koji je, doduše, priznao da nema svog jakog kandidata, ali da će istaći nestranačkog. Po nekim tumačenjima, to bi mogao biti republički ombudsman Saša Janković.

Ukoliko ne postane „predsednik sveta”, ne isključuje se mogućnost ni da Vuk Jeremić istakne predsedničku kandidaturu. Spominje se da bi nestranački predsednički kandidat mogao biti i nekadašnji vaterploista Aleksandar Šapić, koji je na čelu novobeogradske opštine.Gotovo je izvesno da će desnica kandidovati predsednicu – šeficu DSS-a Sandu Rašković Ivić.



Ko su pre Nikolića bili predsednici Srbije?

Predsednik socijalista Slobodan Milošević na toj funkciji bio je od 1989. do 1997,  Milan Milutinović od 1997. do 2002. a Boris Tadić od 2004. do 2012. godine.



Nekadašnji lider DSS-a Vojislav Koštunica u više navrata je bio kandidat za predsednika Srbije, ali nije uspeo da pređe tadašnji cenzusni prag broja glasova i izlaznosti birača. Dva puta se kandidovao i Dačić, 2004. i 2012. godine. Podsećanja radi, među Koštuničinim protivkandidatima 2002. bili su Miroljub Labus, kao kandidat Grupe građana „Najbolje za Srbiju”, ali i Vojislav Šešelj. Ispod crte tada su ostali i predsednik SPO-a Vuk Drašković, Nebojša Pavković i Branislav Ivković. Na listi su bili i Vuk Obradović i Borislav Pelević, tada član Arkanove Stranke srpskog jedinstva, kao i glumac Velimir Bata Živojinović.



Dve godine kasnije na predsedničkoj listi našao se biznismen Bogoljub Karić i kandidatkinja „plave krvi” princeza Jelisaveta Karađorđević u ime Grupe građana „Inicijativa za lepšu Srbiju“. Predsednički kandidat je bio i Milovan Drecun u ime „Preporoda Srbije”, kao i predsednik NSS-a Marjan Rističević.



Spisku predsedničkih kandidata 2008. pridružili su se lideri NS-a Velimir Ilić, SVM-a Ištvan Pastor, LDP-a Čedomir Jovanović i počasni predsednik SPS-a Milutin Mrkonjić. Pošto je Bogoljub Karić izbegao iz zemlje, kandidatkinja te godina bila je njegova supruga Milanka.

Na poslednjim predsedničkim izborima, dok je lider radikala bio u Hagu, umesto njega predsednički kandidat bila je njegova supruga Jadranka Šešelj. Kao predsednički kandidat oprobali su se tada Muamer Zukorlić, ali i analitičar Zoran Dragišić, kandidat URS-a Zoran Stanković i Vladan Glišić u ime „Dveri”.



S. Stanković

V. Đuričić

Procedura

Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata šefa države.

Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana.

Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne dobije tu većinu, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana. Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, a izabran je onaj koji je dobio najveći broj glasova. U slučaju da osvoje isti broj glasova, glasanje bi se ponovilo opet za 15 dana.

Vršioci dužnosti

U nekoliko navrata Srbiju su vodili vršioci dužnosti, pošto do izbora predsednika tu funkciju obavlja predsednik Skupštine. Tako su obe funkcije obavljali socijalista Dragan Tomić 1997, Dragan Maršićanin iz DSS-a i Vojislav Mihailović (SPO), potom Predrag Marković 2004, a Slavica Đukić Dejanović 2012. godine.

Najduži predsednički mandat kao vršilac dužnosti imala je Nataša Mićić, koja je nakon neuspela dva kruga predsedničkih izbora zbog tada dvostrukog izbornog cenzusa, bila predsednica Srbije i Skupštine od 2002. do 2004. godine.