Судски процеси за силовање предуго трају

а судски процеси за силовање и насиље у породици трају сувише дуго – само је део закључка који се односи на нашу земљу, а у оквиру истраживања“Мапирање услуга подршке за жене и девојчице које су преживеле насиље у Југоисточној Европи”.

У Србији је истраживање спроведено од октобра 2015. до марта 2016. године, а укупно је учествовало 46 организација институција учесница и то: 24 женске невладине организације (већином чланице Мреже Жене против насиља), 21 јавна институција (центри за социјални рад, сигурне куће, саветовалишта за брак и породицу) и једна академска установа (Институт за судску медицину при Медицинском факултету у Београду).Национална истраживачица за Србију била је Биљана Бранковић, независна консултанткиња и чланица Комитета ГРЕВИО (Експертско тело Савета Европе које прати примену Истанбулске Конвеције).

Анализирани су СОС телефони, подршка жртвама сексуалног насиља, сигурне куће, подршка за децу сведоке, кризни центри, програм за починиоце насиља и подршка кроз правни процес.

Женске организације у Србији воде 23 СОС телефона која пружају подршку жртвама свих облика родно заснованог насиља. Пример добре праксе је СОС Војводина, коју води 6 невладиних организација, али, на жалост, због недостатка новца, ни овај број није доступан 24 сата седам дана у недељи.

Још увек не постоје кризни центри за жртве силовања, али је најављено отварање кризних центара у Војводини. Поједине женске организације пружају психолошку и правну подршку жртвама сексуалног насиља. Интезивнији рад са овим обликом насиља је од великог значаја јер, према истраживањима, Србија спада у групу земаља са ниском стопом пријављивања сексуалног насиља.

У истраживању је седам организација навело да има организовано склониште сигурне куће, које се углавном налазе при центрима за социјални рад и финансирају се из локалних буyета. Као основни недостатак наводи се приступачност, јер ова услуга није једнако доступна свим женама (женама са инвалидитетом, Ромкињама, женама са проблемима зависности и менталним проблемима). Смештање жена жртава породичног насиља и трговине људима у исто склониште, такође се не може сматрати добром праксом.

Када је реч о подршци деци сведоцима насиља, ова услуга није довољно развијена: од укупног броја испитаних организација и институција, само девет је навело да пружа ову услугу. У пракси највећи проблем рад судова, јер се врло ригидно држе принципа у најбољем интересу детета што није у складу са неким одредбама Конвенције.

Програм за починиоце насиља води се у 11 центара за социјални рад у Србији. Охрабрујуће је да су сви стручни радници у оквиру овог програма прошли су обуку норвешке организације Алтернатива насиљу. Већина центара за социјални рад наводи да им тужилаштво упућује мали број починиоца насиља. Добра сарадња је наведена између Центра за социјални рад и Јавног тужилаштва у Новом Саду.

У истраживању се наводи да 30 организација и институција, учесника истраживања, навело је да пружа услугу подршке правном процесу. Организације најчешће пружају психолошку подршку жртвама током трајања судског поступка. Ово је веома значајно, јер судски поступци дуго трају. Наведен је пример да суђење за силовање траје између две и четири, док процес за насиље у породици у просеку траје око две године.

Б. Опрановић

Колико је пракса усклађена с Конвенцијом СЕ

Истраживање “Мапирање услуга подршке за жене и девојчице које су преживеле насиље у Југоисточној Европи”је део студије која је до сада спроведена у седам земаља, чланица Савета Европе, са циљем да се анализира усклађеност праксе са захтевима Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици. Истраживање је спроведено уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (УН Women) и Савета Европе.