Бескаматни кредити на крају нису бесплатни

изложбе и манифестације попут недавно завршеног Сајма аутомобила или Сајма наутике који је у току. Они којима се учини да је бескаматни кредит богомдана прилика да заштеде, треба да буду опрезни јер им се лако може догодити да уместо камате плате провизију, додатак или једнократни трошак који би могао бити и већи него што је редовна банкарска камата. То не значи да кредита којима је камата „укинута” нема на нашем тржишту, али у том случају камату обично плаћа неко други и обично се нуде привредницима и пољопривреднцима. Каматни трошак на себе такође може преузети међународна организација, произвођач или добављач.

О томе како проценити бескаманти кредит Малиша Ђукић с Београдске банкарске академије каже:

– Када клијент који намерава да се задужи преко бескаматног кредита и добије понуду за то, треба пажљиво да погледа трошкове – наглашава наш саговорник. – Посебно треба да се распита колико стаје оно што жели да купи уколико плаћа готовином. Ако има бенефиција у корист кеша, онда је јасно да се ту крије тај попуст који надомешта камату. Тај додатак треба упоредити с редовном каматом за исту суму кредита и видети шта се више исплати.

Једна од банака у Србији нуди бескаматни кредит од 2.000 до 5.000 евра. Камате нема, али је клијент обавезан да при пуштању кредита плати суму од 380 евра па навише. Што ће рећи – камату неће плаћати на рате већ ће је одмах дати банци.

Нису сви бескаматни кредити тако незгодни, има и другачијих примера. Тако директорка продаје за мала предузећа и предузетнике у Сосијете женерал банци Биљана Пешић каже да они имају бескаматне кредите за пољопривреднике. На тај начин финансира се производња оних који сарађују с великим системима и произвођачима. Велики у том аранжману преузимају на себе каматни трошак и тако обезбеђују сигурну базу за даљи рад. Малим газдинствима пак одговара да им трошкови буду нижи па такви аражмани погодују свима.

Бескаматни кредит или онај с бенефцираном каматом могу добити мала и средња предузећа. На нашем тржишту обично се појављују кредитне линије за одређну суму а део каматног терета у том случају преузимају развојне банке или државни фондови. Исту услугу домаћим привредницима могу учинити и европске институције сличних намена, попут Европске банке за обнову и развој. Овде је рачуница јасна: камате има, али је плаћа неко други.

Д. Вујошевић

Кеш кредити већи десет пута

Што се тиче обичних купаца, они се нижим каматама и кредитним акцијама могу надати када код нас постану популарнији потрошачки кредити. Они се на нашем тржишту нуде, али су услови исти као и кеш позајмице. Зато купцима нису интересантни јер за одобравање имају само вишак администрирања. То говоре и бројке: по подацима Кредитног бироа УБС-а, закључно с прошлим месецом сума готовинских зајмова код нас је била 221,15 милијарду динара, а потрошачких 22,23 милијарде. Кеш кредити већи су десет пута.