Beskamatni krediti na kraju nisu besplatni

izložbe i manifestacije poput nedavno završenog Sajma automobila ili Sajma nautike koji je u toku. Oni kojima se učini da je beskamatni kredit bogomdana prilika da zaštede, treba da budu oprezni jer im se lako može dogoditi da umesto kamate plate proviziju, dodatak ili jednokratni trošak koji bi mogao biti i veći nego što je redovna bankarska kamata. To ne znači da kredita kojima je kamata „ukinuta” nema na našem tržištu, ali u tom slučaju kamatu obično plaća neko drugi i obično se nude privrednicima i poljoprivredncima. Kamatni trošak na sebe takođe može preuzeti međunarodna organizacija, proizvođač ili dobavljač.

O tome kako proceniti beskamanti kredit Mališa Đukić s Beogradske bankarske akademije kaže:

– Kada klijent koji namerava da se zaduži preko beskamatnog kredita i dobije ponudu za to, treba pažljivo da pogleda troškove – naglašava naš sagovornik. – Posebno treba da se raspita koliko staje ono što želi da kupi ukoliko plaća gotovinom. Ako ima beneficija u korist keša, onda je jasno da se tu krije taj popust koji nadomešta kamatu. Taj dodatak treba uporediti s redovnom kamatom za istu sumu kredita i videti šta se više isplati.

Jedna od banaka u Srbiji nudi beskamatni kredit od 2.000 do 5.000 evra. Kamate nema, ali je klijent obavezan da pri puštanju kredita plati sumu od 380 evra pa naviše. Što će reći – kamatu neće plaćati na rate već će je odmah dati banci.

Nisu svi beskamatni krediti tako nezgodni, ima i drugačijih primera. Tako direktorka prodaje za mala preduzeća i preduzetnike u Sosijete ženeral banci Biljana Pešić kaže da oni imaju beskamatne kredite za poljoprivrednike. Na taj način finansira se proizvodnja onih koji sarađuju s velikim sistemima i proizvođačima. Veliki u tom aranžmanu preuzimaju na sebe kamatni trošak i tako obezbeđuju sigurnu bazu za dalji rad. Malim gazdinstvima pak odgovara da im troškovi budu niži pa takvi aražmani pogoduju svima.

Beskamatni kredit ili onaj s benefciranom kamatom mogu dobiti mala i srednja preduzeća. Na našem tržištu obično se pojavljuju kreditne linije za određnu sumu a deo kamatnog tereta u tom slučaju preuzimaju razvojne banke ili državni fondovi. Istu uslugu domaćim privrednicima mogu učiniti i evropske institucije sličnih namena, poput Evropske banke za obnovu i razvoj. Ovde je računica jasna: kamate ima, ali je plaća neko drugi.

D. Vujošević

Keš krediti veći deset puta

Što se tiče običnih kupaca, oni se nižim kamatama i kreditnim akcijama mogu nadati kada kod nas postanu popularniji potrošački krediti. Oni se na našem tržištu nude, ali su uslovi isti kao i keš pozajmice. Zato kupcima nisu interesantni jer za odobravanje imaju samo višak administriranja. To govore i brojke: po podacima Kreditnog biroa UBS-a, zaključno s prošlim mesecom suma gotovinskih zajmova kod nas je bila 221,15 milijardu dinara, a potrošačkih 22,23 milijarde. Keš krediti veći su deset puta.