Заокрет због економије, Руса и миграната
Ако гледамо што се догађа последњих месеци, па чак и година - у случају Мађарске – нема спора да Средња Европа удесно – оценила је пољска историчарка Магдалена Најбар Агичић,
један од водећих европских експерата за посткомунистички период. „Десне опције, међутим, јачају и у другим деловима Европе. Рецимо, анкете показују да и у Великој Британији расте подршка изласку из Европске уније. Склоност десници или уопште екстремним идејама и популизму - јер они могу имати и леву форму, није, дакле, искључиво везана за земље Средње Европе. Но, ипак се може рећи како је тренутно она најизраженија у средњоевропским државама, а главни узрок за то је несигурност као последица економских прилика” анализирала је историчарка за загребачки „Глобус”.
На питање није ли та „економска анамнеза” у нескладу са реалним показатељима, с обзиром на то да, рецимо, Пољска има једну од највиших стопа раста у ЕУ, одлично искориштава средства европских фондова, пољопривреда се убрзано развија – а ипак опасно иде удесно, Магдалена Најбар Агичић упозорава на чињеницу да су опоравак Пољске након пада комунистичког система и транзиција итекако имали су своју цену:
„Један део друштва је профитирао, али многи људи нису добитници у транзицији и они су у највећој мери гласали за промену власти, односно долазак на чело Пољске ултраконзервативне странке Право и правда (ПиС), пошто је она обећавала скоро невероватна социјална права. Једним делом десница је профитирала и захваљујући страху од таласа избеглица, као и од Русије. Међутим, парадоскално је то што су од доласка ПиС-а на власт покварени односи и с Немачком. Требало је пуно времена да би се поправили пољско-немачки односи, а сада се поновно распирује непријатељство према Немачкој. Тек, оно што се догађа у Пољској свакако весели екипу у Кремљу”, резимира историчарка.
Коментаришући на том фону промишљања у политичким круговима ЕУ може ли Средња Европа бити штит према Русији, Магдалена Најбар Агичић је упозорила да тај скуп средњих и мањих земља смештених на геополитичком простору од Балтика до Јадрана једноставно нема нити ће икада имати довољно снаге да се сам одупре Русији: „Сарадња средњоевропских земаља има смисла једино као јачање њихове заједничке позиције у већим форумима, у Европској унији и НАТО-у”.
Е. Н. Л.