Без праве заштите 70.000 радника-најамника

Сигурност да ће се посао задржати све је мања, страх од губика посла све већи и то се, слободно се може рећи, односи на све запослене, али посебно на оне који се запошљавају преко агенција за запошљавање, популарно названих радници на лизинг.

У Србији на лизинг ради између 50.000 и 70.000 радника. Пракса је таква да на лизинг често не раде само нискоквалификовани радници већ и они с високом стручном спремом. Рад на лизинг, као и рад агенција које изнајмљују радну снагу, нису регулисани Законом о раду.По неким проценама, радници на лизинг су у великим компанијама релативно добро заштићени и плаћени – а рецимо да само у некима од њих на лизинг ради више од 1.000 људи – док су у осталим фирмама које их ангажују плаћени од 10 до 30 одсто мање од стално запослених.



Тај начин запошљавања све више узима маха, а радници који раде на лизинг готово да немају никавку правну заштиту и препуштени су вољи послодавца и агенција за запошљавање. Тако они који до посла долазе посредством агенција за запошљавање које изнајмљују радну снагу неком другом послодавцу, практично раде само када су потребни и ако су потребни, и самим тим лако се могу заменити. У суштини, радници се ангажују када је неком предузећу потребна одређена струка на одређено време, а они који се запосле на лизинг преко агенција, нису сигурни до када ће радити и да ли ће уопште, да ли ће се мењати агенција, да ли ће на послу који раде и остати, или ће из било којег разлога бити ангажовани неки други радници...



Дакле, агенције за запошљавање запошљавају раднике, плаћају за њих порезе и доприносе, а они не раде у агенцији, већ у неким фирмама, којима их агенције, уз провизију, изнајмљују. Министар за рад и запошљавање Александар Вулин је, приликом усвајања новог Закона о раду указао на то да није добро што радници на лизинг нису обухваћени тим документом те да рад агенција за запошљавање није незаконит, али нису ни законом регулисане на одговарајући начин. Он је казао да би питање радника на лизинг и агенција за запошљавање морало бити регулисано допунама или изменама радног законодавства.



По речима председнице Асоцијације слободних и независних синидиката Ранке Савић, од доношења новог Закона о раду за раднике који се запошљавају преко агенција за запошљавање ништа се није променило, иако је било најављено да ће бити измена тог документа. – Преко агенција за запошљавање, односно на лизинг, ради много људи, а иако прецизних података нема, сигурно их је око 70.000 и њихов положај је веома тешак, пошто немају никакву радноправну заштиту – каже Ранка Савић. – Готово да нема фирме или компаније која не ангажује раднике на тај начин, а то се ради и у јавним предузећима, државним установама, великим и малим компанијама, приватним фирмама...



Наша саговорница указује на то да Закон о раду ни на који начин није решио проблем радника на лизинг и да садашња законска регулатива такав начин ангажмана радника нити дозвољава нити забарањује, што није добро. По њеним речима, када је усвајан нови Закон о раду, поједини синдикати били су против увођења појма радника на лизинг, али то није било добро јер они постоје и потребно је правно регулисати њихов статус, а не правити се да их нема.



– Радници који раде на лизинг у непрестаној су психози због могућег губитка посла, њихова права далеко су мања него права радника који раде на неодређено време или се запошљавају директно код пословца, без посредовања агенција за запошљавање: немају обезбеђен топли оброк, превоз, плаћен прековремени рад, углавном раде за минималну плату, могу бити пребацивани из фирме у фирму. То ће бити тако све док се изменама и допунама Закона и раду не регулише положај  радника на лизинг и не повећа контрола рада агенција за запошљавање – каже Ранка Савић.



Д. Млађеновић

 

Да буде као у ЕУ



У ЕУ тај вид запошљавања је врло чест, а најраспростањенији је у Белгији, Француској, Немачкој, Италији, Холандији, Шпанији и Великој Британији. Већина земаља ЕУ је регулисала једнаку плату за агенцијске и стално запослене, било законски или путем колективних уговора. Додатним регулацијама уређени су услови под којима се такви радници могу ангажовати, ограничава се број агенцијских радника или време трајања рада, у неким секторима се забрањује њихово ангажовање…