Кад нема пара странке до бирача уз кафу и преко „Фејса”

главу како би осмислили што ефектније а при томе нерабљене слогане, иако ће, све су прилике, много тежи део посла бити обезбеђивање новца за кампању. Јер, треба платити макар скромне ТВ спотове, огласе у другим медијима, окачити насмејаног лидера на билборд... А где су још леци са најупечатљивијим ставкама властитог програма и пљувањем опонената, или плакати са сличним циљем па хемијске оловке са знаком партије. Упаљачи су, такође, добродошли без обзира на то што се љубитељи дуванског дима све више протерују са свих јавних места.

Банке које послују у Србији имају сасвим довољно новца. Нуде се разни кредити, али још нисмо видели да је неко на билборд окачио “Финансирамо кампању партији са добрим изгледима да уђе у парламент”, дакако уз атрактивну каматну стопу. А о томе да се новац за маркетиншке детаље, плус митинзи, обезбеђење, аутобуси, сендвичи и све друго што их прати, плати из чланарине – наравно да нема ни говора. Зато партије најављују да ће ове године хит бити кампања од врата до врата. А користиће се и друштвене мреже. Живеле нове могућности.

- Партије ће политичку кампању углавном финансирати из средстава која добију из буyета – каже за “Дневник” професор на Факултету за правне и политичке студије др Душко Радосављевић. – Међутим, како у државној каси Србије за 2016. нису предвиђена средства за кампању, претпостваљам да ће се онда за то новац обезбедити из буyетских резерви. Према мојој процени, за то ће бити потребно око 50 милиона евра. Многима те паре неће бити довољне, па ће посегнути за кредитима дајући у залог страначку имовину односно некретнине - ако успеју да убеде банке да им такве позајмице одобре. Наравно, банкама не пада на памет да то рекламирају на сва звона, напротив. Обично се о оваквим аранжманима сазна само када настану проблеми.

Иначе, то како се партије финансирају помно прате у Агенцији за борбу против корупције и за тај сектор је задужена Катарина Дакић:

– Искуство нам до сада говори да се партије највише финансирају из јавних извора, а затим од прилога правних и физичких лица – указује Катарина Дакић. – Политички субјекти могу да узму кредит од банке или друге финансијске организације за кампању. И не постоји лимит за кредитно задуживање политичких субјеката. Једина ограничења су прописана у члану шест Закона о финансирању политичких активности. А ту се каже да све услуге и добра из јавних извора, које политичким субјектима дају органи Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, морају да се дају под истим условима.

Катарина Дакић подсећа да се средства за финансирање кампања у изборној години обезбеђују у износу од 0,7 одсто пореских прихода буyета Републике, Покрајине или општина. Од овог колача 20 одсто се распоређује једнако свим подносиоцима проглашених изборних листа који су дали изјаву да ће користити средства из јавних извора. Остатак од 80 одсто се распоређује подносиоцима листа сразмерно броју освојених мандата, а у року од пет дана од проглашења изборних резултата, при чему није битно да ли су користили средства из јавних извора за покриће трошкова кампање.

С друге стране, политички субјекти су дужни да поднесу извештај о трошковима у кампањи, и то најкасније 30 дана од проглашења резултата. Извештај треба да садржи податке о трошковима изборног материјала, оним везаним за јавне догађаје, трошкове оглашавања... Обавезно је да се о томе Агенцији поднесе и прецизна спецификација. Дакле, о финансирању ћемо више знати после избора. За банке и партије ова кампања која долази је још пословна тајна. Уосталом, избори још и нису званично расписани. 

– Стране банке се никада нису укључивале у кампању и ни сада нису за то заинтересоване – каже економски стручњак Александар Васиљевић о томе колико је за банке финансирање кампање профитабилан посао. – Понеки спорадични случај се појавио и то је све. Кампање су раније по правилу финансирале државне банке, и то под притиском, а касније су завршиле у стечају. Стога странке већ најављују да ће ова кампања бити скромна. Уосталом, чак и да нека од политичких партија понуди хипотеку на некретнине, рецимо станове, банке ће, поучене пређашњим лошим искуствима, то тешко прихватати. Пуна нам је земља станова и других некретнина које се због неплаћених дугова банке нуде на продају.

У време прошлих избора као гаранти или кредитори појавиљивале су се Агро банка, Универзал и Развојна банка Војводине. И све су данас у стечају. Остала је АИК банка, која је једина давала зајмове и била гарант у кампањи 2014, а и две године раније. Од страних банака изузетак је ВТБ банка, у којој је доминантан руски капитал, али они су били гарант само за “Двери”.

Како год, бирачима остаје да приставе кафу и чекају да им активисти закуцају или позвоне. Ту и пре избора могу да бирају - коме ће отворити а коме залупити врата.

Душанка Вујошевић