Kad nema para stranke do birača uz kafu i preko „Fejsa”

glavu kako bi osmislili što efektnije a pri tome nerabljene slogane, iako će, sve su prilike, mnogo teži deo posla biti obezbeđivanje novca za kampanju. Jer, treba platiti makar skromne TV spotove, oglase u drugim medijima, okačiti nasmejanog lidera na bilbord... A gde su još leci sa najupečatljivijim stavkama vlastitog programa i pljuvanjem oponenata, ili plakati sa sličnim ciljem pa hemijske olovke sa znakom partije. Upaljači su, takođe, dobrodošli bez obzira na to što se ljubitelji duvanskog dima sve više proteruju sa svih javnih mesta.

Banke koje posluju u Srbiji imaju sasvim dovoljno novca. Nude se razni krediti, ali još nismo videli da je neko na bilbord okačio “Finansiramo kampanju partiji sa dobrim izgledima da uđe u parlament”, dakako uz atraktivnu kamatnu stopu. A o tome da se novac za marketinške detalje, plus mitinzi, obezbeđenje, autobusi, sendviči i sve drugo što ih prati, plati iz članarine – naravno da nema ni govora. Zato partije najavljuju da će ove godine hit biti kampanja od vrata do vrata. A koristiće se i društvene mreže. Živele nove mogućnosti.

- Partije će političku kampanju uglavnom finansirati iz sredstava koja dobiju iz buyeta – kaže za “Dnevnik” profesor na Fakultetu za pravne i političke studije dr Duško Radosavljević. – Međutim, kako u državnoj kasi Srbije za 2016. nisu predviđena sredstva za kampanju, pretpostvaljam da će se onda za to novac obezbediti iz buyetskih rezervi. Prema mojoj proceni, za to će biti potrebno oko 50 miliona evra. Mnogima te pare neće biti dovoljne, pa će posegnuti za kreditima dajući u zalog stranačku imovinu odnosno nekretnine - ako uspeju da ubede banke da im takve pozajmice odobre. Naravno, bankama ne pada na pamet da to reklamiraju na sva zvona, naprotiv. Obično se o ovakvim aranžmanima sazna samo kada nastanu problemi.

Inače, to kako se partije finansiraju pomno prate u Agenciji za borbu protiv korupcije i za taj sektor je zadužena Katarina Dakić:

– Iskustvo nam do sada govori da se partije najviše finansiraju iz javnih izvora, a zatim od priloga pravnih i fizičkih lica – ukazuje Katarina Dakić. – Politički subjekti mogu da uzmu kredit od banke ili druge finansijske organizacije za kampanju. I ne postoji limit za kreditno zaduživanje političkih subjekata. Jedina ograničenja su propisana u članu šest Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. A tu se kaže da sve usluge i dobra iz javnih izvora, koje političkim subjektima daju organi Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, moraju da se daju pod istim uslovima.

Katarina Dakić podseća da se sredstva za finansiranje kampanja u izbornoj godini obezbeđuju u iznosu od 0,7 odsto poreskih prihoda buyeta Republike, Pokrajine ili opština. Od ovog kolača 20 odsto se raspoređuje jednako svim podnosiocima proglašenih izbornih lista koji su dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora. Ostatak od 80 odsto se raspoređuje podnosiocima lista srazmerno broju osvojenih mandata, a u roku od pet dana od proglašenja izbornih rezultata, pri čemu nije bitno da li su koristili sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova kampanje.

S druge strane, politički subjekti su dužni da podnesu izveštaj o troškovima u kampanji, i to najkasnije 30 dana od proglašenja rezultata. Izveštaj treba da sadrži podatke o troškovima izbornog materijala, onim vezanim za javne događaje, troškove oglašavanja... Obavezno je da se o tome Agenciji podnese i precizna specifikacija. Dakle, o finansiranju ćemo više znati posle izbora. Za banke i partije ova kampanja koja dolazi je još poslovna tajna. Uostalom, izbori još i nisu zvanično raspisani. 

– Strane banke se nikada nisu uključivale u kampanju i ni sada nisu za to zainteresovane – kaže ekonomski stručnjak Aleksandar Vasiljević o tome koliko je za banke finansiranje kampanje profitabilan posao. – Poneki sporadični slučaj se pojavio i to je sve. Kampanje su ranije po pravilu finansirale državne banke, i to pod pritiskom, a kasnije su završile u stečaju. Stoga stranke već najavljuju da će ova kampanja biti skromna. Uostalom, čak i da neka od političkih partija ponudi hipoteku na nekretnine, recimo stanove, banke će, poučene pređašnjim lošim iskustvima, to teško prihvatati. Puna nam je zemlja stanova i drugih nekretnina koje se zbog neplaćenih dugova banke nude na prodaju.

U vreme prošlih izbora kao garanti ili kreditori pojaviljivale su se Agro banka, Univerzal i Razvojna banka Vojvodine. I sve su danas u stečaju. Ostala je AIK banka, koja je jedina davala zajmove i bila garant u kampanji 2014, a i dve godine ranije. Od stranih banaka izuzetak je VTB banka, u kojoj je dominantan ruski kapital, ali oni su bili garant samo za “Dveri”.

Kako god, biračima ostaje da pristave kafu i čekaju da im aktivisti zakucaju ili pozvone. Tu i pre izbora mogu da biraju - kome će otvoriti a kome zalupiti vrata.

Dušanka Vujošević