Дружење с књигом 147 лета

министар културе у Влади Републике Србије. Том приликом Ковиљка Добрић, директорка Народне библиотеке, између осталог, рекла је да библиотекарство у овом граду датира од 1869. године, а да данас Народна библиотека, осим у Бачкој Паланки где јој је седиште, има и 13 огранака у свим селима општине. Цифре су импозантне, јер библиотека има 12.000 корисника, годишње се прочита и до 120.000 публикација, а набави и до 10.000 књига. 

Публициста Радован Шуњка, аутор публикације „Бачка Паланка у пет векова“, каже да се овде библиотекарство зачело 1869. године у време када културни и уопште духовни живот на овим просторима све више добија световни карактер. Средњовековна култура, чији су носиоци били црква и манстири, полако губи на значају и култура добија нови смисао. Половином 19. века књига је почела да осваја житеље Паланке, имућнији људи почињу да стварају своје библиотеке. Пошто је број штампаних књига растао они нису могли да купе све публикације због тога се појављују друштва која купују књиге и дају их на читање својим члановима.

Зачетком прве грађанске библиотеке у Паланци љубитељи писане речи имали су на располаегању 257 публикација, бележи Шуњка. Неколико година касније (1871.) у Старој Паланци оснива се Српска читаоница и књижница у школи поред православне цркве (данас ОШ „Вук Караyић“).

Српска читаоница и  књижница већ 1888. године имала је фонд од око 8.000 књига. Било је то место где су се одржавале беседе, вечери посвећене личностима и догађајима.

Обележавани су јубилеји Доситеја, Вука, Бранка Радичевића...значајних личности наше културне историје. Српска читаоница није пропуштала ниједну прилику да манифестује свој патриотизам. Тако су за време српско-турског рата 1876. чланови читаонице по кућама сакупљали прилоге за српску војску, а велики број младих отишао је у Србију да помогне у ослободилачкој борби.

И данас се овде чува на десетине књига које су штампане у 19. веку, а Народна библиотека у Бачкој Паланци сматра се за четврто жариште културе у Бачкој, после Новог Сада, Сомбора и Суботице. Поред популарисања и коришћања књиге, кажу стручњаци, библиотека и запослени у њој носиоци су разних културних активности као што су научно-популарна предавања, књижевне вечери, изложбе и други пригодни садржаји..                  

М. Суџум

Губитак на ломачи

Трагична је била судбина књижног фонда у току Другог светског рата. Фонд је био „претрешен“ и „сумњиве књиге“ су спаљене да би око 5.000  књига у периоду после рата лежало у кући породице Мишков. Преко 2.500 публикација, додаје хроничар Радован Шуњка, штампаних у времену до 1938. године завршило је у фонду Библиотеке Матице Српске. Од 1949. године ова културна институција четири пута је премештала свој књижни фонд и намештај. Коначно 1968. године Народна библиотека је смештена у зграду где је и данас, иначе старо и једно од најлепших здања у Бачкој Паланци.