Druženje s knjigom 147 leta

ministar kulture u Vladi Republike Srbije. Tom prilikom Koviljka Dobrić, direktorka Narodne biblioteke, između ostalog, rekla je da bibliotekarstvo u ovom gradu datira od 1869. godine, a da danas Narodna biblioteka, osim u Bačkoj Palanki gde joj je sedište, ima i 13 ogranaka u svim selima opštine. Cifre su impozantne, jer biblioteka ima 12.000 korisnika, godišnje se pročita i do 120.000 publikacija, a nabavi i do 10.000 knjiga. 

Publicista Radovan Šunjka, autor publikacije „Bačka Palanka u pet vekova“, kaže da se ovde bibliotekarstvo začelo 1869. godine u vreme kada kulturni i uopšte duhovni život na ovim prostorima sve više dobija svetovni karakter. Srednjovekovna kultura, čiji su nosioci bili crkva i manstiri, polako gubi na značaju i kultura dobija novi smisao. Polovinom 19. veka knjiga je počela da osvaja žitelje Palanke, imućniji ljudi počinju da stvaraju svoje biblioteke. Pošto je broj štampanih knjiga rastao oni nisu mogli da kupe sve publikacije zbog toga se pojavljuju društva koja kupuju knjige i daju ih na čitanje svojim članovima.

Začetkom prve građanske biblioteke u Palanci ljubitelji pisane reči imali su na raspolaeganju 257 publikacija, beleži Šunjka. Nekoliko godina kasnije (1871.) u Staroj Palanci osniva se Srpska čitaonica i knjižnica u školi pored pravoslavne crkve (danas OŠ „Vuk Karayić“).

Srpska čitaonica i  knjižnica već 1888. godine imala je fond od oko 8.000 knjiga. Bilo je to mesto gde su se održavale besede, večeri posvećene ličnostima i događajima.

Obeležavani su jubileji Dositeja, Vuka, Branka Radičevića...značajnih ličnosti naše kulturne istorije. Srpska čitaonica nije propuštala nijednu priliku da manifestuje svoj patriotizam. Tako su za vreme srpsko-turskog rata 1876. članovi čitaonice po kućama sakupljali priloge za srpsku vojsku, a veliki broj mladih otišao je u Srbiju da pomogne u oslobodilačkoj borbi.

I danas se ovde čuva na desetine knjiga koje su štampane u 19. veku, a Narodna biblioteka u Bačkoj Palanci smatra se za četvrto žarište kulture u Bačkoj, posle Novog Sada, Sombora i Subotice. Pored popularisanja i korišćanja knjige, kažu stručnjaci, biblioteka i zaposleni u njoj nosioci su raznih kulturnih aktivnosti kao što su naučno-popularna predavanja, književne večeri, izložbe i drugi prigodni sadržaji..                  

M. Sudžum

Gubitak na lomači

Tragična je bila sudbina knjižnog fonda u toku Drugog svetskog rata. Fond je bio „pretrešen“ i „sumnjive knjige“ su spaljene da bi oko 5.000  knjiga u periodu posle rata ležalo u kući porodice Miškov. Preko 2.500 publikacija, dodaje hroničar Radovan Šunjka, štampanih u vremenu do 1938. godine završilo je u fondu Biblioteke Matice Srpske. Od 1949. godine ova kulturna institucija četiri puta je premeštala svoj knjižni fond i nameštaj. Konačno 1968. godine Narodna biblioteka je smeštena u zgradu gde je i danas, inače staro i jedno od najlepših zdanja u Bačkoj Palanci.