Драган Петровић: Повратак себи кроз вежбање

у 13. веку када је креирао и приказао нешто до тад невиђено – борилачку вештину која није користила снагу мишића, него унутрашњу снагу, звану чи. Данас многи вежбачи широм планете користе овај принцип да би били здрави, а Новосађани имају исту прилику захваљујући Драгану Петровићу. 

Ваш истрајни рад и жеља да се ова кинеска вештина шири на добробит наших грађана је препозната од Градске управе за спорт. Тако да већ више година свако лето држите бесплатне часове таи чи чуана у новосадским парковима...



- Већ 10 година од почетка маја па до септембра у Лиманском, а понекад и у Дунавском парку супруга Нада и ја два пута недељно држимо часове за све заинтересоване грађане, пошто ову древну кинеску вештину могу да вежбају сви од 7 па до 107 година. Амбијент у којем вежбамо је веома важан, традиционално таи чи чуан се вежба на отвореном. Филозофија те вештине је да човек треба да буде једно са природом, да живи у природи, да јој се прилагоди, а не да је мења. Јер враћајући се природи, враћамо се сами себи.



У младости сте били каратиста и носилац сте црног појаса. Како сте дошли у додир са овом кинеском вештином?



- То је било почетком деведесетих, када ме је мој комшија, професор Савић упознао са Кинезом Сун Џен Ђуном, који је био на докторским студијама на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Професор је мислио да ће ме као каратисту и човека окренутог борилачким вештинама заинтересовати и ова кинеска вешина. Тада сам само чуо за њу, мало се знало о таи чи чуану, мало је било литературе… Гледајући Суна, како изводи покрете таи чи чуана, некако сам видео себе у тим покретима и тако сам почео да, уз његову помоћ, савлађујем ову дивну вештину. Касније сам му предложио да учи и друге заинтересоване у оквиру карате клуба. Није то баш тако лако ишло на почетку, али смо ипак 1994. године регистровали таи чи чуан клуб „Сун”, а тада се наш учитељ већ вратио у Кину.



Како сте се даље усавршавали у овој вештини?



- После одласка Суна, ја сам кренуо да се усавршавам и преузео улогу учитеља таи чија у клубу. Усавршавао сам се и учио од мајстора Ванга у Београду, путовао сам у Кину, и на Нови Зеланд да бих се усавршавао. Оно што је најважније је да схватиш суштину вештине, а када сам то постигао, почео сам да идем својим путем. Сада своје знање могу да пренесем другима. Резултат свега тога је да осим клуба који водим, преносим своје знање и на оне који би требало тиме професионално да се баве. Наиме, баш ових дана сам постављен за инструктора на ТИМС-у (Факултету за спорт и туризам у Новом Саду) на одељењу за кинеске борилачке вештине (ву шу).



Бављење борилачким вештинама је у прво време било само ваш хоби. Ви сте правник и радили сте у државној служби…



- Моја одлука да напустим државни посао и да се посветим само таи чију није дошла преко ноћи, сазревала је дуго, а ломио сам се пуне две године. Толико ми је требало времена да некреативне, чиновничке, а понекад и непријатне инспекторске послове заменим са оним што ме заиста испуњава. Годинам сам тако радио на два колосека: пре подне као правник, а поподне и вече сам посвећивао каратеу радећи са децом као тренер. Тај стални, државни посао доноси неку материјалну сигурност и извесност, а с друге стране ме је кочио у личном развоју, да радим оно што волим, да будем ја – да будем оно што заправо јесам. Када је дошла та прекретница, схватио сам да морам да се определим. Нада (супруга) ме је у томе подржала, тако да сам осетио да ће и тај материјални део пратити наше заједничке напоре, да оно што вредимо и што можемо пружимо другима.



Какве су то вештине чи гонг и таи чи чуан?



- Чи гонг је систем вежби за покретање, развијање и коришћење унутрашње енергије. Таи чи чуан је део тог система, али му је провобитна намена била борилачка, где су сви принципи вежбања: права кичма, кружни покрети, опуштеност дошли до изражаја. Вежбање таи чи чуана или таи чија се изводи у одређеним формама које садрже од 8 до 108 покрета, односно елемената. Може да се ради и са реквизитима као што су мач, лепеза… Данас је код таи чи чуана у првом плану његова добробит за здравље, односно неборилачки аспект.



Које су добробити те вештине?



- Таи чи чуан и чи гонг доносе много позитивних промена у телу и психи човека. Редовним и правилним вежбањем успоставља се склад духа, енергије и тела. Јача се мускулатура, побољшава покретљивост зглобова и гипкост тетива, а проток енергије кроз наше меридијане бива појачан и побољшан. Отклања се стрес и психички замор, благотворно делује на кардио-васкуларни систем (умирује срце, регулише притисак и циркулацију крви и лимфе), хармонизује рад жлезда са унутрашњим лучењем. Треба истаћи да и кичма постаје снажнија, постиже се правилно држање тела, што директно утиче на функције и бољи рад свих унутрашњих органа итд.



Ко може да вежба таи чи чуан и чи гонг?



- Погрешно се мисли да су ове древне кинеске вештине неке ексклузивне вештине намењене само нарочитим људима. Напротив, у Кини, Русији, Америци, али и широм Европе и целог света милиони мушкараца и жена, свих слојева друштва, свих узраста и стања физичке форме, користе своје слободно време да у парковима, на отвореном упражњавају ове изузетне вежбе.



Ипак немају сви људи исту физичку спрему и предиспозиције…



- Врло је важно да се таи чи чуан и чи гонг изводе у духу умерености, односно складу са вежбачевим физичким предиспозицијама, које се лагано побољшавају уколико редовно изводи ове покрете. Осим тога, у Кини се користе као превенција па се вежбају у школама за побољшање здравља младих, а у терапеутске сврхе се раде и у болницама.



Марина Јабланов Стојановић