Светска елита запошљава 20.000 радника у Србији

Захваљујући Слободној зони и креирању повољног пословног окружења, у претходном периоду потписани су уговори с више од 40 домаћих и страних инвеститора о куповини земљишта и отворено је више од 2.000 нових радних места. Најављено је и 13 нових инвеститора који су исказали намеру за подизање нових погона у Слободној зони у Зрењанину.

У 107 држава света постоји око 10.000 слободних зона и свуда су се оне показале као добар узлет и размах економије. Претходних неколико година показало је да су слободне зоне шанса за узлет и српске економије. У Србији послује 14 слободних зона, које су привукле најпознатије светске фирме попут „Сваровског”, „Панасоника”, „Сименса”, „Фијата”... Подаци показују да се у последњих пет година промет у српским слободним зонама с пола милиона евра повећао 100 пута, на чак пет милијарди евра, а број запослених је с 5.000 нарастао на 20.000.



Оно што су некада биле индустријске зоне у већини српских градова, сада су слободне зоне. Српске слободне зоне простиру се на више од 1.000 хектара и у њима има преко 260 производних компанија. Слободне зоне су физички ограђен и означен део територије Србије, инфраструктурно опремљен, и у њему се могу обављати производне и услужне делатности уз одређене стимулативне погодности.



У Србији је тренутно активно 14 слободних зона, а неколико градова је на добром путу да догодине или кроз неколико година изгради радне зоне у које ће доћи познати инвеститори. Панчево би, по ранијим најавама, ускоро могло постати 15. слободна зона у Србији. Тренутно такве зоне постоје у Пироту, Суботици, Зрењанину, Новом Саду, Крагујевцу, Шапцу, Ужицу, Смедереву, Крушевцу, Свилајнцу, Апатину, Врању, Прибоју и Београду. Очекује се да већ за годину-две у слободним зонама Србије ради 30.000 радника, односно 10.000 више него сада.



По нашим прописима, слободне зоне могу оснивати и њима управљати и домаће и стране компаније. Зараде и приходи који се остваре унутар слободне зоне могу се трансферисати у било коју државу, укључујући Србију, слободно без претходног одобрења, без наплате било каквих пореза, царина или такси. На тај начин стварају се огромне могућности за сарадњу домаћих и страних индустрија. Оно што посебно привлачи стране инвеститоре у наше слободне зоне јесте могућност да без царине извезу произведену робу у Русију, Турску, Белорусију и Казахстан, јер с њима Србија има потписане споразуме о слободној трговини.



Пословањем у слободним зонама, инвеститору се обезбеђују специјалне олакшице и повлашћени порески режим, као што је ослобађање од ПДВ-а и царине на увоз сировина и материјала намењених производњи робе за извоз, машина, опреме и грађевинског материјала. Увоз и извоз робе у зону је неограничен. Роба која се из зоне увезе на домаће тржиште подлеже режиму увоза стране робе. Послодавцима унутар слободне зоне омогућен је закуп пословних просторија, радионица, складишта под повољним условима.



Љ. Малешевић

 

Порез на добит тера инвеститоре



Србија већ три године, због недостатка пара у буyету, фирмама које послују у зонама наплаћује порез на добит од 15 одсто. Наши директни конкуренти – турске и македонске зоне – такав порез не наплаћују, и то је један од основних разлога зашто су неке велике стране компаније отишле тамо, а не у Србију.