Речна флотила слави век постојања

Речне флотиле и Дан Рода речних јединица. Програм почиње у 11 сати на Кеју, а традиционални морнарски поздрав „Ура!” суграђанима ће с бродова бити упућен у 12.30 сати на Штранду. Најзаслужнијим припадницима Речне флотиле, који су се својим радом истакли у протеклој години, биће додељене награде.

По речима портпарола Речне флотиле капетана Дагана Спасојевића, након пријема војне заставе 2008. године, први пут се у Новом Саду одржава оваква свечаност.

– Регата чамаца на весла одржаће се у две категорије: трка чамаца шљука и трка алуминијумских чамаца, а веслаће се део од Штранда према Мосту „Дуга” – рекао је капетан Спасојевић. – Почетак и крај регате биће обележни пуцњем двадесетомилиметарског топа, али с маневарским метком. Свечаност ће бити завршена пловидбом нашег највећег брода „Козара”, који ће ићи до Футога и назад. Позивам суграђане да пропрате нашу свечаност и на тај начин се придруже обележавању Дана Речне флотиле и Дана Рода речних јединица. 

Као увод у прославу јубилеја, данас у 9 сати биће откривен и споменик команданту речног брода „Драва” хероју Александру Берићу, у касарни која носи његово име.

Екипа „Дневника” присуствовала је јуче генералној проби прославе и уверила се у то да је Речна флотила спремна да се у најбољем светлу представи Новосађанима. Генерална проба почела је минутом тишине за Србе настрадале у хрватској војној акцији „Олуја” која је у августу 1995. године изведена у Републици Српској Крајини. Након тога, за дочек војне заставе изведен је почасни поздрав оружјем, а одржан је и минут ћутања за погинуле припаднике Речне флотиле. Припадници Речне флотиле до перфекције су увежбавали дефиле бродова, који није промакао радозналим погледима пролазника.

Речна флотила прославља 6. август у знак сећања на 1915. годину када је у Саву код београдске Чукарице поринут први српски ратни брод, оклопни чамац „Јадар”. Тај датум је уједно и дан Рода речних јединица. Ове године Речна флотила прославља велики јубилеј значајан за Војску Србије, али и Републику Србију, 100 година постојања.

Н. Радман