Rečna flotila slavi vek postojanja

Rečne flotile i Dan Roda rečnih jedinica. Program počinje u 11 sati na Keju, a tradicionalni mornarski pozdrav „Ura!” sugrađanima će s brodova biti upućen u 12.30 sati na Štrandu. Najzaslužnijim pripadnicima Rečne flotile, koji su se svojim radom istakli u protekloj godini, biće dodeljene nagrade.

Po rečima portparola Rečne flotile kapetana Dagana Spasojevića, nakon prijema vojne zastave 2008. godine, prvi put se u Novom Sadu održava ovakva svečanost.

– Regata čamaca na vesla održaće se u dve kategorije: trka čamaca šljuka i trka aluminijumskih čamaca, a veslaće se deo od Štranda prema Mostu „Duga” – rekao je kapetan Spasojević. – Početak i kraj regate biće obeležni pucnjem dvadesetomilimetarskog topa, ali s manevarskim metkom. Svečanost će biti završena plovidbom našeg najvećeg broda „Kozara”, koji će ići do Futoga i nazad. Pozivam sugrađane da proprate našu svečanost i na taj način se pridruže obeležavanju Dana Rečne flotile i Dana Roda rečnih jedinica. 

Kao uvod u proslavu jubileja, danas u 9 sati biće otkriven i spomenik komandantu rečnog broda „Drava” heroju Aleksandru Beriću, u kasarni koja nosi njegovo ime.

Ekipa „Dnevnika” prisustvovala je juče generalnoj probi proslave i uverila se u to da je Rečna flotila spremna da se u najboljem svetlu predstavi Novosađanima. Generalna proba počela je minutom tišine za Srbe nastradale u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja” koja je u avgustu 1995. godine izvedena u Republici Srpskoj Krajini. Nakon toga, za doček vojne zastave izveden je počasni pozdrav oružjem, a održan je i minut ćutanja za poginule pripadnike Rečne flotile. Pripadnici Rečne flotile do perfekcije su uvežbavali defile brodova, koji nije promakao radoznalim pogledima prolaznika.

Rečna flotila proslavlja 6. avgust u znak sećanja na 1915. godinu kada je u Savu kod beogradske Čukarice porinut prvi srpski ratni brod, oklopni čamac „Jadar”. Taj datum je ujedno i dan Roda rečnih jedinica. Ove godine Rečna flotila proslavlja veliki jubilej značajan za Vojsku Srbije, ali i Republiku Srbiju, 100 godina postojanja.

N. Radman