Рекламације се признају док се бостан не поједе

је слађи и боље иде, а кад је хладније слабије се тражи!“

– Имамо сталне муштерије у Новом Кнежевцу и Кањижи, ко једном купи тај дође и други пут. Сви нас знају, а знају да су лубенице и диње са наше њиве, и да су слатке – прича Бада, а није потребно посебно да ме уверава, кад сам један од муштерија. 

Бада и његова фамилија, синови Зоран и Јовица, снајке Валерија и Милена, а у послове се укључује и унучад, једини се у Новом Кнежевцу баве бостаном, већ четврт века. Бада је тајне производње бостана учио од оца који га је сејао на пола јутра или највише на једном јутру, а његова породица га узгаја на шест јутара.

– Било је Новокнежевчана који су пробали да се баве бостаном, али су одустали. Бостаном се не може бавити онај ко нема јаку фамилију, јер то није посао за надничаре него мораш имати јаку фамилију. Без ангажовања целе породице нема бостана, па су због тога и одустајали они који су почињали. За бостан мора бити слоге у породици и пуно рада. Имамо ми своје одвојене куће и свако свој живот, али када су бостан и производња у питању удружени смо јачи, са једном касом и једном кухињом. У сезони се ради од четири ујутру, па навече до десет, скоро од јутра до сутра. Ево, снајка Валерија је са брања лубеница дошла је да ме одмени у продаји, а када се мало одморим враћам се за тезгу, она иде на брање диња, после треба спремати и парадајз, а има и других кућних послова. Водимо рачуна и о послу и о финансијама, а највише се троши и улаже у производњу на њивама. 

Бада оцењује ову бостанyијску сезону задовољавајућом. Брање диња отпочело је 10. јуна, а лубеница десетак дана касније.

– Битно је да бостан што пре приспе, када је и најскупљи. Овог лета сам кренуо са ценом лубенице од 50 динара по килограму, а тада су се увозне на пијаци продавале за 70 и 80 динара. Увозне стижу раније, беру се полузреле и сазревају успут док стигну на наше тржиште, па им је укус сасвим другачији, него када их ми беремо на време и допремамо директно са њиве. Код мене је тренутно цена лубенице 30 динара, а у оближњем супермаркету 9,90. Оде муштерија па купи ту јефтинију за непуних 10 динара, па се врати за пола сата и опет пита пошто лубенице, а ја му кажем да је сад за њега 40 динара, десет оних што је платио за лошу у супермаркету и 30 за ову коју му нудим и коју ће сигурно појести.

Породично газдинство Јањатов, признаје домаћин, од бостана остварује добар приход, али да иза тога стоји велика улагања и огроман труд и рад свих чланова породице. Расад се заснива у пластеницима који се греју, па се 15.априла на њиву износи и расађује под тунелима, да би се избегао ризик, а Бада уверава исплативе савремене производње бостана нема без „манч“ фолија, наводњавања системом „кап по кап“, струке и науке, али и искуства.

– За бостан, у таквим условима, лето са много сунца је боље, јер имамо апарате који тачно одређују када и колико је усеву потребно воде – каже Бада. – Нема више посла напамет, како се некад производило, то је прошлост. Бостан је некада приспевао тек почетком августа, а ми смо са савременим начином унапредили производњу и овог лета можда већ 10.августа завршимо сезону. Бостан узгајамо на шест јутара, од чега су диње на једном јутру, а успут имамо и нешто парадајза и паприке, на мањим површинама, да уз бостан допунимо понуду на тезги. Све што нудимо, из наше је производње, па тако можемо и цену да коригујемо. Ето за диње и парадајз, тренутно имамо два или три цене, у зависности од квалитета. Све што произведемо иде директно у малопродају на наше тезге, ништа на велико не дајемо. Ко бостан даје на велико, нема новаца, боље да не ради.

Квалитет бостана, уверава Бада, зависи од ђубрења њива стајњаком и припремом земљишта, годину или две унапред, јер сваке године лубенице и диње узгајају се на другој њиви. По јутру се извуче и пет вагона стајњака, да би се земљиште ваљано припремило, да би се произвела здрава храна, бостан и поврће.

– Ми вештак на тим њивама не хаснирамо, него искључиво стајњак и усеву дајемо воде колико је потребно. Сласт бостана зависи првенствено од сунца, па му лето какво је ово погодује, а година каква је била лањска са изузетно много падавина није добра и одражава се на квалитет. Волео бих да нас ових дана што пре освежи добра киша, због свих усева и жедних њива, а нашу њиву са бостаном може и заобићи, јер су нам стручњаци израчунали у којој фази колико бостану треба да додајемо воде и тако радимо. Све мора бити под контролом, јер пробали смо „каубојски“ па како буде, или да оставимо траве да лубеницама и дињама држи хлад, па смо се уверили да не иде, али уз сву примену агротехнике хербициди не смеју улазити у бостан. Део земљишта и усев од корова штити фолија, а траве се ослобађамо копањем и касније чупањем, мада по овој суши и не може да расте јер воду испод фолије директно добија само бостан – појашњава Бада.

Породица Јањатов негује пет сорти лубеница и две–три сорте диња. Заступљене су само увозне сорте, при чему прве доспевају оне са ситнијим плодовима, а оне које доспевају у јеку пуне сезоне су крупније.

– Лубенице ранијих сорти које доспевају на почетку сезоне су ситније до десет килограма, а ове касније достижу 17–18 килограма. А потражња муштерија зависи од кућних буyета – вели Бада. Лубеница је свима тешка када је скупља, када је килограм 50 динара, не могу да је носе, а када цена падне на 10 динара онда се траже највеће, што је сасвим логично. Али, и када су лубенице скупе и јефтине, цена не игра улогу колико квалитет, муштерију не смеш да крадеш на ваги и када је све поштено, онда нема проблема. Признајемо и рекламације, али оне су ретке, овог лета само један случај. Дао сам муштерији другу лубеницу, а да није ни донела ону наводно лошу. У принципу, рекламације се признају док се бостан не поједе.

Милорад Митровић

Туп звук зреле лубенице

– Лубенице не могу да се беру по врућини, јер изјутра када се куцкају и по звуку препознаје која је зрела, то најбоље може да се препозна – објашњава Рацко Бада Јањатов. – Кад се куцка, зрела лубеница треба да има туп звук, а ако је оштар онда је још зелена. Зрела лубеница препознаје се и по томе да на њој нема росе. Зрела лубеница сама се показива, сува је и лишће се око ње отвара, не сакрива је. Треба знати како се зрела лубеница показива, а то што неке бостанyије причају да то знају и гледају „по брку“, или да ли је одоле жута, бајке су за децу.