Reklamacije se priznaju dok se bostan ne pojede

je slađi i bolje ide, a kad je hladnije slabije se traži!“

– Imamo stalne mušterije u Novom Kneževcu i Kanjiži, ko jednom kupi taj dođe i drugi put. Svi nas znaju, a znaju da su lubenice i dinje sa naše njive, i da su slatke – priča Bada, a nije potrebno posebno da me uverava, kad sam jedan od mušterija. 

Bada i njegova familija, sinovi Zoran i Jovica, snajke Valerija i Milena, a u poslove se uključuje i unučad, jedini se u Novom Kneževcu bave bostanom, već četvrt veka. Bada je tajne proizvodnje bostana učio od oca koji ga je sejao na pola jutra ili najviše na jednom jutru, a njegova porodica ga uzgaja na šest jutara.

– Bilo je Novokneževčana koji su probali da se bave bostanom, ali su odustali. Bostanom se ne može baviti onaj ko nema jaku familiju, jer to nije posao za nadničare nego moraš imati jaku familiju. Bez angažovanja cele porodice nema bostana, pa su zbog toga i odustajali oni koji su počinjali. Za bostan mora biti sloge u porodici i puno rada. Imamo mi svoje odvojene kuće i svako svoj život, ali kada su bostan i proizvodnja u pitanju udruženi smo jači, sa jednom kasom i jednom kuhinjom. U sezoni se radi od četiri ujutru, pa naveče do deset, skoro od jutra do sutra. Evo, snajka Valerija je sa branja lubenica došla je da me odmeni u prodaji, a kada se malo odmorim vraćam se za tezgu, ona ide na branje dinja, posle treba spremati i paradajz, a ima i drugih kućnih poslova. Vodimo računa i o poslu i o finansijama, a najviše se troši i ulaže u proizvodnju na njivama. 

Bada ocenjuje ovu bostanyijsku sezonu zadovoljavajućom. Branje dinja otpočelo je 10. juna, a lubenica desetak dana kasnije.

– Bitno je da bostan što pre prispe, kada je i najskuplji. Ovog leta sam krenuo sa cenom lubenice od 50 dinara po kilogramu, a tada su se uvozne na pijaci prodavale za 70 i 80 dinara. Uvozne stižu ranije, beru se poluzrele i sazrevaju usput dok stignu na naše tržište, pa im je ukus sasvim drugačiji, nego kada ih mi beremo na vreme i dopremamo direktno sa njive. Kod mene je trenutno cena lubenice 30 dinara, a u obližnjem supermarketu 9,90. Ode mušterija pa kupi tu jeftiniju za nepunih 10 dinara, pa se vrati za pola sata i opet pita pošto lubenice, a ja mu kažem da je sad za njega 40 dinara, deset onih što je platio za lošu u supermarketu i 30 za ovu koju mu nudim i koju će sigurno pojesti.

Porodično gazdinstvo Janjatov, priznaje domaćin, od bostana ostvaruje dobar prihod, ali da iza toga stoji velika ulaganja i ogroman trud i rad svih članova porodice. Rasad se zasniva u plastenicima koji se greju, pa se 15.aprila na njivu iznosi i rasađuje pod tunelima, da bi se izbegao rizik, a Bada uverava isplative savremene proizvodnje bostana nema bez „manč“ folija, navodnjavanja sistemom „kap po kap“, struke i nauke, ali i iskustva.

– Za bostan, u takvim uslovima, leto sa mnogo sunca je bolje, jer imamo aparate koji tačno određuju kada i koliko je usevu potrebno vode – kaže Bada. – Nema više posla napamet, kako se nekad proizvodilo, to je prošlost. Bostan je nekada prispevao tek početkom avgusta, a mi smo sa savremenim načinom unapredili proizvodnju i ovog leta možda već 10.avgusta završimo sezonu. Bostan uzgajamo na šest jutara, od čega su dinje na jednom jutru, a usput imamo i nešto paradajza i paprike, na manjim površinama, da uz bostan dopunimo ponudu na tezgi. Sve što nudimo, iz naše je proizvodnje, pa tako možemo i cenu da korigujemo. Eto za dinje i paradajz, trenutno imamo dva ili tri cene, u zavisnosti od kvaliteta. Sve što proizvedemo ide direktno u maloprodaju na naše tezge, ništa na veliko ne dajemo. Ko bostan daje na veliko, nema novaca, bolje da ne radi.

Kvalitet bostana, uverava Bada, zavisi od đubrenja njiva stajnjakom i pripremom zemljišta, godinu ili dve unapred, jer svake godine lubenice i dinje uzgajaju se na drugoj njivi. Po jutru se izvuče i pet vagona stajnjaka, da bi se zemljište valjano pripremilo, da bi se proizvela zdrava hrana, bostan i povrće.

– Mi veštak na tim njivama ne hasniramo, nego isključivo stajnjak i usevu dajemo vode koliko je potrebno. Slast bostana zavisi prvenstveno od sunca, pa mu leto kakvo je ovo pogoduje, a godina kakva je bila lanjska sa izuzetno mnogo padavina nije dobra i odražava se na kvalitet. Voleo bih da nas ovih dana što pre osveži dobra kiša, zbog svih useva i žednih njiva, a našu njivu sa bostanom može i zaobići, jer su nam stručnjaci izračunali u kojoj fazi koliko bostanu treba da dodajemo vode i tako radimo. Sve mora biti pod kontrolom, jer probali smo „kaubojski“ pa kako bude, ili da ostavimo trave da lubenicama i dinjama drži hlad, pa smo se uverili da ne ide, ali uz svu primenu agrotehnike herbicidi ne smeju ulaziti u bostan. Deo zemljišta i usev od korova štiti folija, a trave se oslobađamo kopanjem i kasnije čupanjem, mada po ovoj suši i ne može da raste jer vodu ispod folije direktno dobija samo bostan – pojašnjava Bada.

Porodica Janjatov neguje pet sorti lubenica i dve–tri sorte dinja. Zastupljene su samo uvozne sorte, pri čemu prve dospevaju one sa sitnijim plodovima, a one koje dospevaju u jeku pune sezone su krupnije.

– Lubenice ranijih sorti koje dospevaju na početku sezone su sitnije do deset kilograma, a ove kasnije dostižu 17–18 kilograma. A potražnja mušterija zavisi od kućnih buyeta – veli Bada. Lubenica je svima teška kada je skuplja, kada je kilogram 50 dinara, ne mogu da je nose, a kada cena padne na 10 dinara onda se traže najveće, što je sasvim logično. Ali, i kada su lubenice skupe i jeftine, cena ne igra ulogu koliko kvalitet, mušteriju ne smeš da kradeš na vagi i kada je sve pošteno, onda nema problema. Priznajemo i reklamacije, ali one su retke, ovog leta samo jedan slučaj. Dao sam mušteriji drugu lubenicu, a da nije ni donela onu navodno lošu. U principu, reklamacije se priznaju dok se bostan ne pojede.

Milorad Mitrović

Tup zvuk zrele lubenice

– Lubenice ne mogu da se beru po vrućini, jer izjutra kada se kuckaju i po zvuku prepoznaje koja je zrela, to najbolje može da se prepozna – objašnjava Racko Bada Janjatov. – Kad se kucka, zrela lubenica treba da ima tup zvuk, a ako je oštar onda je još zelena. Zrela lubenica prepoznaje se i po tome da na njoj nema rose. Zrela lubenica sama se pokaziva, suva je i lišće se oko nje otvara, ne sakriva je. Treba znati kako se zrela lubenica pokaziva, a to što neke bostanyije pričaju da to znaju i gledaju „po brku“, ili da li je odole žuta, bajke su za decu.