Мартонош у црно завијен
код Кањиже. Трагедија каква се у том крају никада није збила, завила је Мартонош у црно.
Кућа у Улици маршала Тита 55 закључана је, а на улазној капији на истој умрлици имена три угашена живота породице Бајтаи. На Католичком гробљу у Мартоношу, брачни пар Шандора и Каролину Бајтаи и њихову ћерку Наталију Бајтаи Шефер, уз неизмерну бол, јецаје и сузе испратила је најужа и шира родбина, пријатељи, познаници и житељи Мартоноша, Сенте, Кањиже, Орома и многих места. Саучешће у капели крај одра најмилијих примали су Шандоров брат Петер Бајтаи, његов син Жолт и младожења Властимир Шефер, чију је неизмерну љубав с Наталијом у недељу око 10 сати крвавим пиром прекинуо хицима из ловачке пушке Раде Шефер јер се противио да му она постане снајка. Властимир и Наталија су дуго били у вези, упознали су се још у време средње школе и заједно живели осам месеци у Француској, али противљење Владимировог оца и хици из његове ловачке пушке сутрадан после венчања и свадбе трагично су прекинули идилу двоје младих.
Сторија као из најужаснијих хорор-филмова збила се због нарушених породичних односа, дан после свадбеног весеља, уз стравичан биланс од седморо убијених. У недељу ујутро Раде Шефер у Орому је најпре усмртио ташту и таста Гизелу и Јенеа Траћика, потом у Мартоношу пријатеље Шандора и Каролину Бајтаи, њихову ћерку Наталију и бившу супругу Рожу Шефер, да би убицу у том стравичном походу у самодбрани усмртио гост из Француске Емануел Доњон. Из породице Бајтаи преживео је син Жолт, који је због гужве у кући услед великог броја гостију спавао у споредној просторији, зет Властимир је успео да утекне и избегне хице из тастове пушке, а у кући у време злочина на спавању је биле су још две породице.
И четврти дан након страшне трагедије, мештани Мартоноша јуче све јако тешко преживљавају и жале за изгубљеним животима. Председник Савета месне заједнице Гергељ Хорват оцењује да та догађања неће пореметити добре међуљудске односе у селу.
– Не памтим, а и старији мештани не памте, да се тако нешто икада десило у селу и околини – каже Гергељ Хорват. – Младенци су се овде венчали пред матичарем и у цркви, био је то разлог за велико породично весеље јер је породица Бајтаи уважавана, мирна и радна.
Оно што житеље Мартоноша, па и Гергеља Хорвата иритира и чуди, јесте то што је убица у свом походу имао тако дуго путешествије у том делу Војводине, а да га нико није зауставио.
Петер Бајтаи из Мартоноша, рођени брат убијеног Шандора Бајтаија у кога је Раде Шефер прво испалио хитац и усмртио га када је дојурио црвеним „ситроеном” из Орома, скрхан од бола, тешко суздржавајући и не скривајући сузе, уочи сахране вели да сви преживљавају тешке тренутке.
– Још нисмо свесни шта се десило и зашто се трагедија морала десити – прича Петер Бајтаи. – Ми ништа нисмо знали, нити смо наслућивали да је тако нешто могуће. Свадба је била изузетна, невиђена, добро смо се веселили и уопште није било никаквих проблема.
По његовим речима, чак и када су се Раде и Рожа посвађали на свадби, то није деловало као велики проблем нити је указивало на то да може доћи до трагедије.
Он напомиње да је у најбољем реду у поноћ протекао плес гостију с младом, а потом је отишао да погледа фотографије са свадбе које је Рожа управо бирала, када је Раде пришао и извео је напоље.
– Видео сам да су се свађали, изашао сам да се уверим шта се дешава и чуо како Раде каже: „Треба ово све да рашчистимо”, па су отишли. Пришла је потом и братовљева супруга Каролина и у разговору смо се сложили да ће они сигурно те неспоразуме међусобно решити. То се дешавало око пола два после поноћи и моја супруга и ја смо убрзо отишли кући – присећа се Петер Бајтаи, који ни слутио да им је то последњи разговор.
М. Митровић
Раде пресрео Рожу на путу за Ором
После свадбе, Рожа Шефер је с млађим сином Александром кренула аутомобилом кући према Орому, а младожења Властимир је остао са својом изабраницом Наталијом у дому Бајтаијевих у Мартоношу. По сазнањима Петера Бајтаија, Раде је бившу супругу пратио аутомобилом и када их је претекао, препречио им пут па је дошло до свађе, због чега је позвана полиција па је привођен у полицијску станицу у Кањижи.
После је Раде отишао за Сенту, Рожа код пријатеља у Мартонош, да би убрзо аутомобилом дојурио у Ором, где је побио Рожине родитеље Гизелу и Јенеа Траћика. Њих је пронашао унук, који је био у близини на фудбалском игралишту, по завршетку утакмице с вршњацима. Унук је деду и баку на салашу на периферији Орома пронашао тек пошто је у међувремену убица аутомобилом дошао до 33 километра удаљеног Мартоноша и побио још четворо људи, да би и сам страдао јер га је у самоодрбани усмртио гост из Француске Емануел Доњон.