Martonoš u crno zavijen
kod Kanjiže. Tragedija kakva se u tom kraju nikada nije zbila, zavila je Martonoš u crno.
Kuća u Ulici maršala Tita 55 zaključana je, a na ulaznoj kapiji na istoj umrlici imena tri ugašena života porodice Bajtai. Na Katoličkom groblju u Martonošu, bračni par Šandora i Karolinu Bajtai i njihovu ćerku Nataliju Bajtai Šefer, uz neizmernu bol, jecaje i suze ispratila je najuža i šira rodbina, prijatelji, poznanici i žitelji Martonoša, Sente, Kanjiže, Oroma i mnogih mesta. Saučešće u kapeli kraj odra najmilijih primali su Šandorov brat Peter Bajtai, njegov sin Žolt i mladoženja Vlastimir Šefer, čiju je neizmernu ljubav s Natalijom u nedelju oko 10 sati krvavim pirom prekinuo hicima iz lovačke puške Rade Šefer jer se protivio da mu ona postane snajka. Vlastimir i Natalija su dugo bili u vezi, upoznali su se još u vreme srednje škole i zajedno živeli osam meseci u Francuskoj, ali protivljenje Vladimirovog oca i hici iz njegove lovačke puške sutradan posle venčanja i svadbe tragično su prekinuli idilu dvoje mladih.
Storija kao iz najužasnijih horor-filmova zbila se zbog narušenih porodičnih odnosa, dan posle svadbenog veselja, uz stravičan bilans od sedmoro ubijenih. U nedelju ujutro Rade Šefer u Oromu je najpre usmrtio taštu i tasta Gizelu i Jenea Traćika, potom u Martonošu prijatelje Šandora i Karolinu Bajtai, njihovu ćerku Nataliju i bivšu suprugu Rožu Šefer, da bi ubicu u tom stravičnom pohodu u samodbrani usmrtio gost iz Francuske Emanuel Donjon. Iz porodice Bajtai preživeo je sin Žolt, koji je zbog gužve u kući usled velikog broja gostiju spavao u sporednoj prostoriji, zet Vlastimir je uspeo da utekne i izbegne hice iz tastove puške, a u kući u vreme zločina na spavanju je bile su još dve porodice.
I četvrti dan nakon strašne tragedije, meštani Martonoša juče sve jako teško preživljavaju i žale za izgubljenim životima. Predsednik Saveta mesne zajednice Gergelj Horvat ocenjuje da ta događanja neće poremetiti dobre međuljudske odnose u selu.
– Ne pamtim, a i stariji meštani ne pamte, da se tako nešto ikada desilo u selu i okolini – kaže Gergelj Horvat. – Mladenci su se ovde venčali pred matičarem i u crkvi, bio je to razlog za veliko porodično veselje jer je porodica Bajtai uvažavana, mirna i radna.
Ono što žitelje Martonoša, pa i Gergelja Horvata iritira i čudi, jeste to što je ubica u svom pohodu imao tako dugo putešestvije u tom delu Vojvodine, a da ga niko nije zaustavio.
Peter Bajtai iz Martonoša, rođeni brat ubijenog Šandora Bajtaija u koga je Rade Šefer prvo ispalio hitac i usmrtio ga kada je dojurio crvenim „sitroenom” iz Oroma, skrhan od bola, teško suzdržavajući i ne skrivajući suze, uoči sahrane veli da svi preživljavaju teške trenutke.
– Još nismo svesni šta se desilo i zašto se tragedija morala desiti – priča Peter Bajtai. – Mi ništa nismo znali, niti smo naslućivali da je tako nešto moguće. Svadba je bila izuzetna, neviđena, dobro smo se veselili i uopšte nije bilo nikakvih problema.
Po njegovim rečima, čak i kada su se Rade i Roža posvađali na svadbi, to nije delovalo kao veliki problem niti je ukazivalo na to da može doći do tragedije.
On napominje da je u najboljem redu u ponoć protekao ples gostiju s mladom, a potom je otišao da pogleda fotografije sa svadbe koje je Roža upravo birala, kada je Rade prišao i izveo je napolje.
– Video sam da su se svađali, izašao sam da se uverim šta se dešava i čuo kako Rade kaže: „Treba ovo sve da raščistimo”, pa su otišli. Prišla je potom i bratovljeva supruga Karolina i u razgovoru smo se složili da će oni sigurno te nesporazume međusobno rešiti. To se dešavalo oko pola dva posle ponoći i moja supruga i ja smo ubrzo otišli kući – priseća se Peter Bajtai, koji ni slutio da im je to poslednji razgovor.
M. Mitrović
Rade presreo Rožu na putu za Orom
Posle svadbe, Roža Šefer je s mlađim sinom Aleksandrom krenula automobilom kući prema Oromu, a mladoženja Vlastimir je ostao sa svojom izabranicom Natalijom u domu Bajtaijevih u Martonošu. Po saznanjima Petera Bajtaija, Rade je bivšu suprugu pratio automobilom i kada ih je pretekao, preprečio im put pa je došlo do svađe, zbog čega je pozvana policija pa je privođen u policijsku stanicu u Kanjiži.
Posle je Rade otišao za Sentu, Roža kod prijatelja u Martonoš, da bi ubrzo automobilom dojurio u Orom, gde je pobio Rožine roditelje Gizelu i Jenea Traćika. Njih je pronašao unuk, koji je bio u blizini na fudbalskom igralištu, po završetku utakmice s vršnjacima. Unuk je dedu i baku na salašu na periferiji Oroma pronašao tek pošto je u međuvremenu ubica automobilom došao do 33 kilometra udaljenog Martonoša i pobio još četvoro ljudi, da bi i sam stradao jer ga je u samoodrbani usmrtio gost iz Francuske Emanuel Donjon.