Поставља се ветрозаштита на путу од Зрењанина ка Београду

на деоници од раскрснице у Перлезу до Стајићева, у дужини од око 15 километара. Циљ је да се убудуће спрече немиле сцене попут оних које су се догодиле почетком прошле године, када је олујни ветар, набацујући снежне наносе на путеве, завејао бројна возила на друмовима и блокирао саобраћај, због чега је морала да интервенише и војска. Нарочито неповољна ситуација тада је била управо на деоници између Стајићева и Перлеза. Међутим, да је поред коловоза, који се протежу кроз „брисан простор”, било стабала, као природних снегобрана, не би се догодило да и тешка механизација остане немоћна пред саобраћајницама затрпаним снегом.

-Зато смо озбиљно кренули у решавање проблема са недостатком ветрозаштитних појасева. Чињеница је да је веома мало дрвећа на терену и оно што нам се десило прошле године може да нас задеси сваке зиме, а тада су штете много веће. За почетак смо обезбедили око 10.000 садница – изјавио је градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић, који је у пратњи свог заменика Саше Сантовца и сарадника, обишао радове у Перлезу.

Стабла су посађена на крајевима њива, с обзиром на то да су поједини пољопривредници узорали земљу чак до самог асфалтног пута. Због тога је новинаре занимало да ли ће их ратари, евентуално, уклонити.

-Видели сте и сами да неодговорни пољопривредници само што нису узорали и асфалтни пут. Наравно да постоје казне за оне који уклоне саднице, и на нашој комуналној инспекцији је да то контролише, али се надам да до репресивних мера неће ни доћи, јер нам је свима у интересу да одржавамо дрвореде. У том делу очекујемо помоћ месних заједница, „Резервата природе“ и ватрогасног савеза, а рачунамо и на ловце и пољочуварску службу, као и на сарадњу пољопривредника – рекао је Јањић и напоменуо да ће ветрозаштитни појасеви бити постављени на још неколико траса надомак Зрењанина.

Према последњим објављеним подацима, средњи Банат се по непошумљеним голетима налази при самом врху у Европи. На овом подручју општина Сечањ има најнижи степен шумовитости са 0,37 одсто, Житиште 0,45, Нови Бечеј 0,80, а затим следи општина Нова Црња 0,81 и град Зрењанин који има 2,6 процената шуме. Када се узме у обзир да је шумовитост Србије око 27 процената, а Европе чак 40, сасвим је јасно где се налази Средњобанатски округ. Овдашњи еколози и агрономи веле да на потезу од Вршца до Зрењанина уопште и нема озбиљнијег шумског комплекса.

Ж. Балабан

Без дрвећа нема ни ораница

Нешто дрвећа, сађеног да би представљало ветрозаштини појас, налази се углавном уз реке. Међутим, оно не покрива ни три одсто укупне површине. Бољи познаваоци прилика појашњавају да постоји низ разлога због којих немамо довољно дрвећа. Многи засади се униште ненамерно или намерно. Доста страдају од ватре, услед немара када се чисти земљиште, или се свесно уништавају са намером да се обезбеди пашњак или земљиште за обраду.

Онима који крче није јасно да без дрвећа нема ни плодних ораница, нити проходних путева. У недостатку тих важних биљака ово цело подручје могло би да постане голет или степа, с које би било одувано плодно земљиште.