Стварни власници медија у Србији и даље мистерија

"Тамо чак и где знамо, ми у ствари не знамо. На пример у вашој кући 'Политици' не знамо ко је један од власника. Ако узмемо да приватизација медија треба да се заврши до 1. јула ове године, заправо се поставља питање над свим питањима ко ће у ствари доћи од кредибилних кућа да буде партнер некоме ко је заправо непознат", навела је Миленовић.

Она је, такође, оценила "запрепашћујућим" што, после свих ових година, "држава није проверила и не саопштава ко јој је партнер".

"Ми и сада сматрамо ради заштите јавног интереса и имовинских интереса Републике Србије да надлежни правосудни органи треба да утврде порекло новца, инструменте на који начин је дошло до промета тих удела, да утврде природу уговора који је имао за предмет продаје удела и потраживања не само Политике, већ и Вечерњих новости и Дневника. Мислим да јавност има пуно право да зна ко су политичари, тајкуни и власници медија који су учествовали у том споразуму", навела је она.

Према њеним речима, и Б92 има нетранспаретно власништво, док је телевизију "Хепи" поменула као пример квазитранспарентног власништва, а "Пинк" као највећег дужника.

Миленовићева је оценила  да се држава неодговорно понаша у медијима и указала да политичке партије делегирају људе који су им блиски да седе у управним одборима, као и да постоје примери где се види ненаменско трошење новца из буџета.

На питање како се још огледа присуство и контрола државе у медијима, она је рекла: "Преко новца".

"Да ли преко директних давања, програмских конкурса, где се финансирају одређени пројекти и програми, да ли преко отписа дугова према РРА, РАТЕЛ-у, Пореској управи. Имате код Емисионе технике отпис дуга РТС-у у милионском износу - питање је које ту оштећен, јер држава се према својој имовини не односи на начин на који би требало", казала је она.

Као системске проблеме који паралишу систем информисања у Србији Миленовићева је навела нетранспарентно медијско власништво, нетранспаретно финансирање, проблеме приватизације, неизвестан статус јавних сервиса, таблоидизацију, цензуру и аутоцензуру.

Она се сложила са констатацијом да је извештај Савета из 2011. године био игнорисан, али је приметила да је овог пута први пут министар надлежан за послове информисања "сео са Саветом да прича".

"Није битно игнорисање владе. Сами медији су игнорисали извештај из 2011. године. Очекујем да медијска удружења мало озбиљније приђу одређеним феноменима", истакла је Мирослава Миленовић.

(Танјуг)