СКАЧЕ ВАМ ПРИТИСАК САМО КОД ЛЕКАРА? НИСТЕ ЈЕДИНИ Хипертензију белог мантила има 25 одсто популације

 Као разлог за то сви углавном наводе страх и анксиозност, а ево како се утврђује да ли притисак скаче само од страха.

- Овде није реч о правој хипертензији и овај феномен је означен као „хипертензија белог мантила“. У кућним условима ови пацијенти имају нормалне вредности крвног притиска. Такође, један проценат пацијената са доказаном хипертензијом има више вредности притиска мереног у амбулантним условима - објашњавају у Удружењу центара за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога - ХИСПА

Поставља се питање шта радити са оваквим пацијентима и како доказати да је реч о "хипертензији белог мантила"?

- Уколико се дијагноза хипертензије постави само на основу повишених вредности притиска у ординацији улазимо у ризик лечења нормалног крвног притиска који ће се додатно снизити што ће пацијенти тешко толерисати. Са друге стране, проглашавање сваког повишеног притиска овим феномеом ризикујемо да пацијенту не поставимо дијагнозу на време и омогућимо адекватно лечење чиме повећавамо ризик од појаве компликација хипертензије - наводе стручњаци из овог Удружења.

Дијагноза хипертензије белог мантила са поставља на основу 24-часовног амбулаторног мониторинга крвног притиска (скраћено АМП, енгл. АМБП или „холтер притиска“ што је неправилан, али често коришћен термин.

- Апарат је програмиран да мери крвни притисак на сваких 15 до 20 минута дању и на пола сата ноћу. Након тога се израчунава средња вредност крвног притиска, просек у току дана и ноћи као и дневно-ноћна разлика на основу чега се поставља дефинитивна дијагноза. Алтернатива овом мерењу - представља мерење притиска код куће и поређење са вредностима измереним у ординацији. Неопходно је да пацијенти буду обучени за самомерење или то ради друго обучено лице.

Пацијенти са хипертензијом белог мантила не захтевају лечење.

- Међутим, неопходно их је пратити, јер у неком периоду живота они могу да развију и праву хипертензију која ће захтевати лечење.

Шта је "маскирана хипертензија"?

Интересантно је да постоје и случајеви када се у амбулантним условима мере нормалне, а код куће болесници бележе повишене вредности крвног притиска. Овај феномен који је супротан „хипертензији белих матила“ је означен као „маскирана хипертензија“.

- Јавља се код 10 до 40 % особа које имају нормалне вредности крвног притиска мереног на класичан начин и најчешће се дијагностикује 24-часовним АМП мониторингом. Значај овог феномена лежи у чињеници да ови пацијенти имају повишен кардиоваскуларни ризик, пише Курир.