РАЗБИЈАМО МИТОВЕ О АРТРИТИСУ Бол се може победити ОВО ЈЕ ТАЈНА УСПЕХА

Артритис је једно од најчешћих хроничних здравствених стања и чешће се јавља код жена него код мушкараца. Према Фондацији за артритис, то је стање које укључује више од 100 различитих врста артритиса и сродних болести.

Мит 1: Артритис погађа само старије одрасле особе

- Иако се артритис може чинити чешћим код старије популације, он свакако није ограничен на одређену старосну групу и може да утиче на људе било ког узраста - објаснила је дијететичарка Сара Шлихтер за Еатинг Велл.
Иако је истина да је остеоартритис чешћи код старијих особа због хабања зглобова, артритис не препознаје старост. Стања као што су реуматоидни артритис, јувенилни идиопатски артритис (облик артритиса који се јавља код деце и младих, обично пре 16. године живота) и псоријатични артритис могу се развити код млађих одраслих, па чак и деце.
Истина је да генетика, инфекције, повреде и животне навике могу повећати ризик од развоја болести, без обзира на године.

Мит 2: Пуцање у зглобовима узрокује артритис

Вероватно сте били упозорени да пуцање зглобова може довести до артритиса. Међутим, овај свеприсутни мит вероватно потиче од звука пуцања, који би неки могли протумачити као штетан за зглобове.
Иако нема опсежног истраживања на ову тему, неколико студија није показало везу између пуцања зглобова и развоја артритиса.
Уместо тога, верује се да звук долази од ослобађања мехурића гаса у синовијалној течности (вискозна течност која се налази у синовијалним зглобовима, односно зглобовима који имају синовијалну мембрану, попут колена, лакта, рамена) која ублажава зглобове, а не од трљања костију једна о другу зглобова и неће довести до артритиса.

Мит 3: Вежбање погоршава артритис

За оне који живе с артритисом, страх од погоршања бола или оштећења зглобова често значи да ће бити мање физички активни.
Међутим, седентарни начин живота (без физичке активности) може заправо погоршати симптоме артритиса током времена.
- Физичка активност, кретање, свакако до максималне границе бола или снаге, може омогућити бољу покретљивост и психолошки ефекат да пацијент не падне морално (не клону духом).
- Преписану медикаментозну терапију (лечење помоћу лекова) никада не треба занемарити - рекао је Ненад Хорват, председник Удружења Ремисија.
Истраживање показује да вежбање јача мишиће, побољшава флексибилност и смањује упалу. Пре него што почнете, посаветујте се са лекаром како бисте одабрали одговарајући тип активности.

Мит 4: Све врсте артритиса су исте

Артритис се често третира као једно стање. Међутим, артритис је општи појам који обухвата различите поремећаје који утичу на зглобове. Два најчешћа типа артритиса су:
Остеоартритис -  најчешћи тип артритиса, који се карактерише прогресивном разградњом зглобног ткива током времена. Иако је тачан узрок непознат, може оштетити хрскавицу, тетиве, лигаменте, кости и још много тога.
Реуматоидни артритис -  аутоимуни поремећај у којем имуни систем грешком напада зглобове. Реуматоидни артритис може изазвати упалу и оштећење зглобова, што може довести до бола, укочености и отока.
Ако имате болове у зглобовима, обратите се свом лекару ради правилне дијагнозе. Разумевање узрока и третмана вашег специфичног типа артритиса је кључно за боље управљање артритисом.

Мит 5: Не можете ништа да урадите у вези са артритисом

Иако је артритис хронично стање које се не може излечити, постоје многе стратегије које ће вам помоћи да управљате симптомима и побољшате квалитет живота, укључујући промене у исхрани.
Медитеранска дијета може утицати на симптоме артритиса, а фокусирање на храну против упале.
- Дијета може утицати на симптоме артритиса, а фокусирање на храну против упале, као што су морски плодови, воће и поврће, па чак и одређени суплементи, може ублажити симптоме - додао је Шлихтер.
Иако не постоји јединствена дијета, дизајнирана да ублажи симптоме артритиса, медитеранска дијета може бити најпогоднија.
То је зато што је пуна антиинфламаторне хране попут масне рибе, воћа, поврћа, орашастих плодова и семенки. Истраживања откривају да може бити посебно корисна за реуматоидни артритис.
Ако живите с артритисом, ево неких стратегија заснованих на доказима које могу смањити бол:
Укључите вежбе са малим утицајем попут пливања, вожње бицикла или ходања у своју свакодневну рутину да бисте побољшали здравље и покретљивост зглобова.
Држите се антиинфламаторне дијете која укључује храну попут воћа, поврћа, орашастих плодова, семенки, интегралних житарица, махунарки и масне рибе.
Прекомерна телесна тежина врши притисак на ваше зглобове, што их може додатно истрошити током времена. Контрола тежине може помоћи да се ублажи овај притисак и бол који долази са њим.
Код реуматоидног артритиса, вероватно увек постоји низак ниво упале која утиче на ваше зглобове, али такође може да се разбукта као одговор на стрес или, веровали или не, временске прилике - конкретно, кишу.