ПРЕРАСТА У ЕПИДЕМИЈУ У СРБИЈИ Инсулинска резистенција постаје модерна болест новог доба

Инсулинска резистенција је метаболичко стање које карактерише повишен ниво инсулина у крви и отпорност (резистенција) ћелија на инсулински сигнал. 

С обзиром на то да овај здравствени проблем полако прераста у епидемију код жена, гост емисије Јутро на Прва ТВ, проф.др Ђуро Мацут, ендокринолог и професор Медицинског факултета у Београду, говорио је управо о овом метаболичком проблему.

Како је сам др Ђуро Мацут навео, инсулинска резистенција је модерна болест новог доба.

„Ми имамо те неке циклусе болести које се јављају, које су доста популарне. Пре рецимо десетак година, уместо инсулинске резистенције, био је хашимото. Тада је много људи долазило код нас јер су имали хашимото. И данас нам се јављају са тим проблемом, али је сада инсулинска резистенција преузела штафету“.

Доктор Ђуро Мацут истиче да долазе пацијенти који су чести и погрешно дијагностиковани.

„Они тако добијају и различите терапије које су можда и везане за деловање у том правцу, али већином су то суплементације које у већини случајева нису неопходне. Дешава се да исти пацијент добија неколико врста лекова или тих помоћних средстава из исте категорије лечења, што је наравно потпуно непотребно“, наглашава он.

Да ли је генетика пресудна када је у питању инсулинска резистенција?

„Постоји нека генетска предиспозиција. Промене у нашем геному, у структури наших ћелија заправо су осетљивије на некакве еометаболичке ударе, где неко ко добија на тежини лакше ће развити дијабетес касније у животу. Значи, враћамо се корак уназад, идемо ка регулацији онога што доводи до проблема и то је једна велика потреба, једно велико несхватање и свакако брзина живота нас води у те неке болести – општеепидемијске болести“, наглашава др Мацут.

У питању је група општих незаразних болести где спадају ендокринолошка стања, кардиоваскуларне болести и тако даље.

„Управо улазимо у масовна стања у популацији. Зато је улога лекара да се бави лечењем, али и превентивним радом. Треба форсирати физичку културу, а морамо водити рачуна и на исхрану. Не можете да прескачете  оброк„, каже др Мацут.

Да ли промена начина исхране може да побољша ситуацију, када је инсулинска резистенција у питању?

Доктор Ђуро Мацути истиче да је промена исхране, па и навика и те како битна.

„То сте потпуно у праву. То може да побољша ситуацију, а колико су људи спремни, то је питање. Када су људи спремни да се суоче са проблемом, онда су веома спремни, или у некој специјалној ситуацији, као на пример када су жене трудне, и имају гестацијски дијабетес. Тада све мењају“, јасан је др Мацут.

Професор др Ђуро Мацут наглашава да је најбитније радити на превенцији, али и да је и те како битно децу учити култури исхране, јер и здрава исхрана игра битну улогу о очувању здравље.

Он је такође рекао да је јако важно да су лекари добро образовани како би могли да препознају симптоме и знаке који се тичу ендокринолошких обољења.

Прва/Б92.нет/ Крстарица