НИЈЕ ГЊАВАЖА ДОЖИВЕТИ СТОТУ Неуронаука објашњава шта се догађа на можданом нивоу када негујемо једноставном навиком веома важне делове лица

Неуронаука даје за право свим оним мотивацијским цитатима са чврстим доказима зашто је вредно неговати смех у свакодневици – јер је то једна од најефикаснијих навика за стварање ендорфина и допамина и снижавање кортизола.

То није у супротности са другом великом истином: не морамо да скривамо тугу, могу постојати дани када нам се једноставно не смеје. Ово је само подсетник на добробити смеха са строго научног гледишта. Како нам објашњава Лурд Рамон, психолошкиња одговорна за одељење саветовања у Клиници Паласиет, „мозак придаје огромну важност ономе што се догађа на лицу.

Осим мишића око очију, други најважнији део лица за мозак су уста. Нисмо свесни колику моћ имају“, тврди, реферирајући се на објашњење које неуронаука даје о томе шта се догађа на можданом нивоу када се осмехнемо.

Притом се позива на врло конкретно истраживање. „Студија са хемијским оловкама показује како мрштење или осмех мењају начин на који интерпретирамо свет. За ово истраживање одабрана је група људи којима су ставили хемијску оловку у уста. Када су држали оловку у устима симулирајући осмех, слике су им се чиниле симпатичнијима.

Међутим, када су држали оловку међу уснама симулирајући љутито лице, исте слике више нису изгледале тако пријатно. Када намрштим чело, активирам амигдалу у мозгу, повезану са емоцијама. Стога, ако дође стресна ситуација, више ћу се узнемирити. Од тада су спроведена многа истраживања и показало се да смо креативнији када видимо насмејана лица, повећава се наша когнитивна способност.

Неурални одговор на насмејано лице много је снажнији него на лице које се не смеје или на љутито лице. Инсула, један од делова мозга најважнијих за идентитет, активира се када видимо некога да се смеје или када се ми сами смејемо, јер мозак посвећује велики број неурона лицу“, објашњава стручњакиња за Вогуе.

Другим речима: мозак покушава да прилагоди расположење изразу лица, тако да стратегија „ведрог лица упркос недаћама“ може бити добра када нам је расположење на најнижим гранама и желимо да видимо дан на ведрији начин. И не, није то клише: када се смејемо, додаје Рамóн, „повећава се ниво ендорфина, неуропептида, допамина и серотонина. Ови хормони, када делују заједно, могу да смање стрес, снизе откуцаје срца, повећају продуктивност и смање анксиозност. То помаже нашим неуронима да перципирају бољи свет“.

Осмех је тајна дуговечности

АЛО/ НајЖена