NIJE GNJAVAŽA DOŽIVETI STOTU Neuronauka objašnjava šta se događa na moždanom nivou kada negujemo jednostavnom navikom veoma važne delove lica

Neuronauka daje za pravo svim onim motivacijskim citatima sa čvrstim dokazima zašto je vredno negovati smeh u svakodnevici – jer je to jedna od najefikasnijih navika za stvaranje endorfina i dopamina i snižavanje kortizola.

To nije u suprotnosti sa drugom velikom istinom: ne moramo da skrivamo tugu, mogu postojati dani kada nam se jednostavno ne smeje. Ovo je samo podsetnik na dobrobiti smeha sa strogo naučnog gledišta. Kako nam objašnjava Lurd Ramon, psihološkinja odgovorna za odeljenje savetovanja u Klinici Palasiet, „mozak pridaje ogromnu važnost onome što se događa na licu.

Osim mišića oko očiju, drugi najvažniji deo lica za mozak su usta. Nismo svesni koliku moć imaju“, tvrdi, referirajući se na objašnjenje koje neuronauka daje o tome šta se događa na moždanom nivou kada se osmehnemo.

Pritom se poziva na vrlo konkretno istraživanje. „Studija sa hemijskim olovkama pokazuje kako mrštenje ili osmeh menjaju način na koji interpretiramo svet. Za ovo istraživanje odabrana je grupa ljudi kojima su stavili hemijsku olovku u usta. Kada su držali olovku u ustima simulirajući osmeh, slike su im se činile simpatičnijima.

Međutim, kada su držali olovku među usnama simulirajući ljutito lice, iste slike više nisu izgledale tako prijatno. Kada namrštim čelo, aktiviram amigdalu u mozgu, povezanu sa emocijama. Stoga, ako dođe stresna situacija, više ću se uznemiriti. Od tada su sprovedena mnoga istraživanja i pokazalo se da smo kreativniji kada vidimo nasmejana lica, povećava se naša kognitivna sposobnost.

Neuralni odgovor na nasmejano lice mnogo je snažniji nego na lice koje se ne smeje ili na ljutito lice. Insula, jedan od delova mozga najvažnijih za identitet, aktivira se kada vidimo nekoga da se smeje ili kada se mi sami smejemo, jer mozak posvećuje veliki broj neurona licu“, objašnjava stručnjakinja za Vogue.

Drugim rečima: mozak pokušava da prilagodi raspoloženje izrazu lica, tako da strategija „vedrog lica uprkos nedaćama“ može biti dobra kada nam je raspoloženje na najnižim granama i želimo da vidimo dan na vedriji način. I ne, nije to kliše: kada se smejemo, dodaje Ramón, „povećava se nivo endorfina, neuropeptida, dopamina i serotonina. Ovi hormoni, kada deluju zajedno, mogu da smanje stres, snize otkucaje srca, povećaju produktivnost i smanje anksioznost. To pomaže našim neuronima da percipiraju bolji svet“.

Osmeh je tajna dugovečnosti

ALO/ NajŽena