НАСЛЕЂЕНИ КАНЦЕР ЈЕ НАЈОПАСНИЈИ, АЛИ РАК ЈЕ ИЗЛЕЧИВ Дијагноза није под обавезно и смртна пресуда

Србија је на 20. месту по стопи оболевања од рака дојке у Европи, прва по стопи смртности

Удружење за едукацију, превенцију и подршку оболелима од карцинома дојке „Жена уз жену“ организовало је Конференцију „Здрава жена- здраво друштво“, а у циљу подизања свести о важности превентивних прегледа, како би се болест препознала на време

Србија је на 20. месту по стопи оболевања од рака дојке у Европи, прва по стопи смртности. Ово сигурно нису подаци који уливају наду, али оно што је битно нагласити је да дијагноза није под обавезно и смртна пресуда. Ако се на време открије, рак је излечив у више од 90 одсто случајева.

О значају превентивних прегледа и генетском тестирању говорила је Проф. др Драгана Богдановић Стојановић, радиолог, а у оквиру панел дискусије: „Рано откривање рака дојке- изазов нашег друштва“,

– Треба да дефинишемо шта уопште значи генетско тестирање. Сви се сећате да је тестирање Анђелине Џоли 2012. године довело до популаризације овог тестирања, а затим оно што је Анђелина Џоли урадила након тестирања- рекла је др Богдановић на почетку дискусије.

– Наш организам је савршена компјутерска справа и у сваком тренутку препознаје ћелију која се мења на лош начин. Постоје такозване ћелије „килери“ које лоше ћелије уништавају. Када постоји мутација, то значи да постоји дефект у ћелијама килерима и пацијент који има позитивне мутације, БРЦА 1 и БРЦА2 пре свега, нема могућност да се брани свим својим снагама. Сем ове две главне мутације, постоји још најмање пет које су везане за карцином дојке, а смисао генетског тестирања је да мења комплетан концепт будућег начина живота, зато је ту и назив „Лифе гаме цхангер“.

Др Богдановић је затим појаснила ко све треба да се тестира.

– Треба да се тестирају и жене које су оболеле од карцинома и оне које нису. У групи која је оболела су жене које су млађе од 45 година, а оболеле су и имају трипл негативан карцином, као и све жене млађе од 45 година,а имају некога ко је у породици такође оболео. Такође и жене које су млађе од 45 година, а у породици имају неког оболелог, најпре мајку, сестру или баку.

На питање како треба да се постави и шта треба да уради жена која је на овим тестовима позитивна Др Богдановић је рекла да конкретно БРЦА 1 позитиван тест значи да жена има 80 одсто шансе да развије карцином дојке, а 40 одсто шансе да развије рак јајника, ако је позитиван тест на БРЦА 2, онда жена има 60 одсто шансе да развије рак дојке, а рак јајника 25 одсто.

– Тестирање је важно за жене како би утврдиле којим путем треба да иду. Ако је мајка позитивна постоји 50 одсто шансе да ће ген пренети на потомка. Оно што је битно нагласити је да мушка популација није заштићена. У случају позитивног теста мушког потомка, постоји већа шанса за обољевање од рака простате, панкреаса и рака дојке.Мушка деца такође треба да се тестирају- додала је др Богдановић.

– У случају позитивног теста код жене постоје две могућности. Прва је да се уради двострука масектомија, што је управо урадила Анђелина Џоли. То значи да се одстрањује комплетно ткиво дојке, а чува се само брадавица и ставља на подручје импланта. Операција је веома тешка и агресивна, али је важно знати да спречава развој карцинома, односно ризик своди на 1 одсто. У овом случају важан је психолошки приступ. Друга опција је да жена уради магнетну резонанцу, а резултате би требало да прегледа искусни радиолог. Поента је да се утврди на основу налаза да ли та дојка може да се прати. Приступ је доста комплексан и не значи ће жена нужно морати на месектомију. Често пратимо младе жене које имају жлездане дојке.

Пацијенткиња која је од карцинома дојке оболела у 37. години истакла је да је у породици имала баку оболелу од рака дојке, а да јој је мајка оболела од канцера грлића материце. У породици је такође имала сроднике оболеле од канцера дојке. Иако је посетила два радиолога, рекла је да није била кандидат за генетско тестирање. Она је нагласила да сматра да је ово испитивање скупо, посебно за жене које примају инвалидску пензију и већ су оболеле.

Др Богдановић је одговорила да просто постоје одређене административне процедуре, али да то не би требало да буде препрека да се тестирамо, ако постоји разлог и воља.

– Ови тестови коштају око 70 000 динара и то заиста није јефтино, али треба да имамо у виду да од резултата теста зависи како треба да се понашамо у будућности. У случају да тест буде позитиван, видећемо како ћемо креирати даљи систем прегледа.

Након дискусије Проф. др Драгана Богдановић Стојановић одговорила је и на питања за редакцију „Најжена“.

Причали смо о генетском испитивању? Реците нам нешто више о статистичким подацима, колико је процената канцера генетски условљено, а колико се јавља случајно или као последица нездравог живота?

– Од 5 до 10 одсто канцера је генетски условљено. Сваки двадесети канцер је последица ових мутација.

Да ли онда постоји превенција у виду исхране или неких навика, ако знамо да 90 одсто канцера нису генетски?

– Свака здрава навика је добра, суштина је у јачању имуног система који онда може неометано да функционише и не троши се на токсине које уносимо, већ је фокусиран на препознавање ћелија које су дефектне.

Имали смо прилику да чујемо да одређени лекари не препоручују генетска испитивања, чак и када постоји позитивна породична анамнеза, посебно када имамо искуства жена чије су мајке преминуле у четрдесетим од ове болести. Чини се да је ваш став потпуно другачији?

– Увек је битно ко и како прича. Бавећи се карциномом дојке последњих 26, 27 година, са фокусом на узроке и последице ове болести, врло ауторитативно могу да кажем да испитивања имају своју функцију. Практично, ако је некоме мајка умрла са 40 година, постоји вероватноћа да је то био само њен карцином, али ако је особа под стресом и стрепњом, пуно је јефтиније и за главу и за будућност да уради генетско испитивање. Генетски ракови су далеко агресивнији. Свакако, та особа би морала са 40 година да уради базну мамографију код искусног радиолога.

Помињали сте жлездане дојке у контексту мало тежег откривања рака дојке? Можете ли детаљније да појасните шта су жлездане дојке?

Жлездане дојке не морају да буду лоше измењене али густо жлездано ткиво с једне стране на мамографији сакрива потенцијални малигнитет, с друге стране има велики број жлезда које могу да се трансформишу. То може бити ризик сам по соби.

До четрдесете године се не препоручује мамографија, посебно не женама које нису имале некога у породици ко је оболео? Да ли се ипак мења нешто ако причамо о особи којој су установљене жлездане дојке, с обзиром на ризик? Да ли се мења динамика прегледа у том случају?

– Не, до четрдесете је довољно да жена иде редовно на ултразвучне прегледе. Најважније је да жена изабере искусног радиолога.

Крстарица