АНЕУРИЗМУ У МОЗГУ МОЖЕТЕ ПРЕПОЗНАТИ Овај симптом многи занемаре мислећи да није опасан ОВО СУ ФАКТОРИ РИЗИКА

Анеуризма настаје када се део зида артерије издужи и створи избочину. Иако се може појавити у било којем крвном суду, најчешће се јавља у артеријама мозга и аорти, великој артерији која излази из срца, пише Крени здраво.

Како настаје анеуризма у мозгу?
Зидови артерија морају бити довољно чврсти да поднесу притисак крви која кроз њих протиче. Анеуризма настаје када дође до слабе тачке у том зиду, а различити фактори могу допринети његовом слабљењу.

Артеријски зидови се састоје од три слоја: унутрашњег слоја са ћелијама, средњег слоја са мишићима и еластичним влакнима, и спољашњег слоја са колагеном. Ако дође до оштећења било ког од ових слојева, зид артерије постаје тањи, истеже се и формира избочину.

Генетске предиспозиције и наслеђени поремећаји могу ослабити артеријске зидове, док процес старења повећава ризик. Просечна старост када се анеуризма открива је око 50 година, а жене су под већим ризиком након 50. године због опадања естрогена, што смањује количину колагена у артеријама, чинећи их слабијим.

Симптоми на које треба обратити пажњу

Многи људи имају анеуризму у мозгу, а да нису ни свесни тога. Према подацима Америчке Националне библиотеке медицине, три од 100 људи имају анеуризму, чији пречник може бити од мање од 5 милиметара до више од 25 милиметара. Већина њих се открива случајно током снимања због других проблема, као што су повреде главе.

Мање анеуризме можда неће изазвати никакве симптоме, док веће могу вршити притисак на мозак и нервне завршетке, изазивајући главобоље, мучнину или проблеме са видом. Ако често имате главобоље, нарочито када су повезане са болом или нелагодом у одређеним деловима главе, то може бити знак да долази до „цурења“ крви из анеуризме, што повећава ризик од њеног пуцања у наредним данима или недељама.

Нажалост, многи људи ове симптоме доживљавају као умор или стрес, несвесни озбиљности стања.

Један од класичних симптома је изненадна и врло јака главобоља, која је често праћена проблемима са видом, губитком покрета, мучнином и губитком свести, што може указивати на пуцање анеуризме.

Уколико дође до пуцања анеуризме, то може изазвати субарахноидно крварење, озбиљан облик можданог удара. Само 1 од 100 анеуризми заправо пукне, али ако дође до руптуре, више од 25% људи умре у првих 24 часа, а више од 50% у наредна три месеца.

Фактори ризика за анеуризму

Иако анеуризма може настати без јасног узрока, постоје фактори који повећавају ризик. Висок крвни притисак, пушење, злоупотреба кокаина, стрес и прекомерна конзумација алкохола могу ослабити артеријске зидове, повећавајући ризик од анеуризме.

Особе са повишеним холестеролом, гојазношћу или високим крвним притиском такође су под већим ризиком. Анеуризме које су веће од 7 милиметара обично захтевају хируршки захват, јер мањи анеуризми имају мањи ризик од пуцања, пише Citymagazine.danas.

Ризик можете смањити здравим животним навикама. Престанак пушења, умерена конзумација алкохола, уравнотежена исхрана, физичка активност и контрола телесне масе могу допринети очувању снаге артерија и смањењу ризика од анеуризме. Ако приметите симптоме који могу указивати на анеуризму, обавезно посетите лекара и урадите потребне тестове.