ALERGOLOG OTKRIVA SVE O ALERGIJAMA Ko reaguje na polen, može da ima problem i sa lešnikom i jabukom!
Alergije su sve češće, i među odraslima i među decom, što je potvrdio i pedijatar i alergolog dr Saša Milićević.
On je u emisiji "Jutro"na TV Prva objasnio i šta su unakrsne alergije, koje su dosta zastupljene. Na pitanje da li je tačno da 50 odsto alergičnih na polen ima i alergiju na jabuke i lešnike, dr Milićević kaže:
"Jeste, i na kivi. To je poseban vid alergije, zato što ta unakrsna reaktivnost je dosta zastupljena, mnogo više nego što možemo da pojmimo, a i mnogo više nego što se to ranije znalo. Recimo, ljudi koji imaju alergije mogu da odreaguju i na med. Med ne mora uvek da bude alergen, mogu da ga uzimaju ljudi koji imaju alergije, ali ako nije dovoljno prečišćen, onda takve osobe mogu da odreaguju na taj neki tzv. alergijski oralni sindrom koji se vrlo često javlja i onda ljudi ne mogu da povežu nekad, kažu ja imam alergije na ovo, a sad imam i na hranu. Uopšte, ljudi koji imaju alergije su skloni da stvaraju ta ig antitela, ko god ima neku vrstu alergije on je vrlo sklon da odreaguje na nešto drugo. Recimo, ko reaguje na neke polene, može da odreaguje na neke lekove, ili obrnuto. Ili ko ima alergiju na grinje, postoji velika šansa da sutra reaguje na nešto od hrane. To se ne deašva uvek i to je dobro, ali vrlo često ta reaktivnost kod tih osoba je prisutna".
Doktor potvrđuje i da je sve više dece i odraslih sa različitim vrstama alergija.
"Vrlo su česte alergije i sve su češće, pogotovo ove polenske alergije, naravno i alergije na hranu, različite konzervanse. Onda, recimo, kod dece atopijski dermatitis, dečji ekcem takođe postaje sve češći. Naučnici kažu da će alergije verovatno biti bolest budućnosti. Toliko puno ljudi ima alergije da, ja razmišljam, za 50 godina će se postavljati pitanje da li je normalno da čovek ne reaguje na nešto, biće u manjini oni ljudi koji ne reaguju na alergene, kaže alergolog, pa se posebno osvrće na decu:
"Deca su dosta tu izložena i dosta je izražena alergija kod njih jer taj imunološki sistem koji je skoro isti kao alergijski sistem, kod dece je još uvek u razvoju, drugo deca nemaju iskustva sa različitim alergenima i njima organizam prosto odreaguje. U dečjoj populaciji je to dosta izraženo, ali primećuje se i da se javlja sve ranije, čak i kod beba, gde su alergije bile relativno retke. Ali se javljaju i kod odraslih, i javljaju se na sve neke egzotičnije stvari, postoji i alergija na lekove protiv alergija, zamislite to? Hoću da kažem, alergija može da se pojavi na sve živo što nas okružuje i što naš organizam shvati kao neku stranu materiju i onda odreaguje na taj način, alergijski".
Stručnjak podseća i da je alergija neizlečiva, ali i nepredvidiva.
"Može alergija da nestane sama od sebe, ona je nepredvidiva. Postoji ona rečenica da alergija nikad ne može da se izleči, može samo da se primiri, to je donekle tačno. Desi se da ljudi kažu tri godine imam alergiju, ove godine ništa, ali to ne znači da neće opet imati".
Dr Milićević objašnjava da to što neko ima alergiju ne znači da ima slab imunitet, već izmenjenu reakciju.
"Moglo bi se reći čak i da ima previše jak imunitet, imunitet koji se pogrešno usmerio, eto reaguje na zrno polena, šta je nama zrno polena opasno, šta može da nam učini? Ništa, ali ko ima alergiju može da dođe do ozbiljnih simptoma, do gušenja, retko do smrtnog ishoda, može da dobije astmu. Dakle, zrno polena organizam shvata kao neku stranu materiju i braneći nas od tog zrna polena on nama stvara probleme. Tako da je alergija zapravo izmenjena reakcija, a ne slab imunitet".
Najčešće alergije
Alergolog je objasnio i koje alergije se najčešće javljaju.
"Kada su u pitanju inhalatorne alergije, alergeni koji se udišu, kućna grinja je vrlo česta, pogotovo kod dece, kućna prašina, poleni korova (trave, drveća, ambrozije), kućni ljubimci – na dlaku psa, a još više na dlaku mačke, drugo, vlaga, buđ, čak i bubašvabe. Simptomi su jako slični, nisu specifični.
Kada je u pitanju alergija na hranu, neko kaže dobio sam po telu osip, šta god da je jeo može da bude razlog. Mogu da budu jagode, ali ne daju uvek klasične alergije, može da bude neki keks, nešto što je osoba jela, baš zato što nešto uzimamo duže vreme može da da alergiju, ono što jedemo prvi put i ne može. Kada uzmete nešto prvi put, organizam će da stvori antitela, pa tek drugi put će da da alergiju, prvi put ne. Ali, taj sastojak hrane može da bude prisutan u drugim preparatima ili nečemu".
Na pitanje da li postoji nešto što možemo da uradimo kako bismo sprečili alergije, dr Milićević poručuje:
"Ne treba biti opterećen time, ali na prve znake alergije se treba javiti lekaru. Alergija je vrlo često nasledna, mada ne uvek. Ako su roditelji imali alergiju, verovatno će dete imati. Što se tiče hrane, trebalo bi da izbegavamo hranu koja sadrži konzervanse koji vrlo često daju alergiju, a praktično toga ima svugde. Treba izbegavati pića, obojene sokove, gazirane, veštačke. Vrlo je važno prepoznati na vreme simptome alergije i treba početi na vreme terapiju, ona je obično dugotrajna, dosadna, ali to su lekovi koji nisu štetni".
Razlika između virusa ili prehlade i alergije
Simptomi alergije ili nekog virusa, prehlade, mogu da budu veoma slični, a doktor je objasnio postoji li način da ih razlikujete.
"Nekada to nije lako razlikovati, virusi su potpuno izgubili sezonu, ranije smo otprilike znali kad je sezona stomačnog virusa, varičele, to je sada sve non-stop. Ako neko kija, curi mu nos, kašlje, malaksao je, pa to može da bude i znak virusa, a i uvod u alergiju koja će trajati ceo život. Može da bude i bakterijska infekcija neka, tako da je roditeljima teško da to razlikuju. Mi to radimo na osnovu brisa grla, nosa, krvne slike, CRP-a i alergijskih proba", poručio je dr Milićević.
