Узимање ВИТАМИНА Де за ДУЖИ ЖИВОТ без деменције

Такође, пронађено је 40 одсто мање случајева деменције код особа које су узимале додатке исхрани.

Према мишљењу стручњака, ови резултати упућују на то да би ранија суплементација могла бити особито корисна, прије почетка когнитивног пада.

Позитивни ефекти узимања витамина Де били су знатно већи код жена, у поређењу са мушкарцима. Ефекти витамина Де такође су били значајно већи код људи који нису носиоци гена АПОЕе4, за који се зна да представља већи ризик за Алћајмерову деменцију.

Prеthodno истраживање показало је да су ниски нивои витамина Де повезани с већим ризиком од деменције. Витамин Де је укључен у чишћење амилоида у мозгу, чије је накупљање једно од обележја Алћајмерове болести. Студије су такође откриле да витамин Де може да помогне у заштити мозга од накупљања тау протеина, другог протеина укљученог у развој деменције.

Спречавање деменције или чак одгађање њеног почетка од виталне је важности с обзиром на све већи број оболелих. Повезаност с витамином Де у овој студији сугерише да би узимање додатака витамина Де могло бити корисно у спречавању или одгађању деменције.

Стање не може да се поправи

Болеснику никаквим до сада познатим начином лечења није могуће вратити изгубљене нервне ћелије у мозгу, но можемо му помоћи да контролише вредности крвнога притиска, ниво масноћа и шећера у крви, може да прекине пушење, смањеи коришћење алкохола, лечи болести срца и каротидних артерија. На такав начин умањује се могућност настанка нових инцидената у можданим крвним судовима, те тиме успорава напредовање деменције.

У посљедње време пуно се говори о деменцији. Појам деменције, тачније дементног синдрома, означава сложен поремећај различитих когнитивних активности као одраз промена у нормалној фунцији људског мозга. С обзиром на продужавање очекиваног животног доба, а тиме и повећани удео старијег становништва у популацији, број болесника са различитим облицима дементног синдрома у савременом свету је у сталном порасту.

Поремећаји памћења и концентрације, поремећаји пажње, поремећаји оријентације у времену и простору, као најважнији симптоми унутар дементног синдрома представљају велики проблем не само за болесника, већ и за његову најближу околину, најпре за чланове ближе породице.

Дементна особа, у узнапредовалом стадијуму болести, није у стању бринути се за себе, занемарује властиту хигијену, сигурност и исхрану. Чести су случајеви губљења дементних болесника, остављања опасних предмета не неприкладним местима (на пример шибица) и слично. Низ је различитих узрока поремећаја когнитивних функција које спадају у дементни синдром. Понекад се поремећај когнитивних функција јавља код повреда главе и мозга, повишене телесне температуре, поремећаја у раду штитњаче или код недостатка одређених витамина. Најчешћи узроци ипак су Алћајмерова болест и васкуларна деменција (коју још називамо и мулти-инфарктном деменцијом). У последње вријеме говори се се и о мешовитом облику деменције, код које постоје истовремени знакови обе наведене болести.

О васкуларној деменцији говоримо кад код болесника постоје сметње памћења, сметње концентрације и сметње у свакодневном животу које лимитирају одређене до тада уобичајене активности, а примарно су узроковане болешћу крвних судова. Такав облик болести најчешће се јавља код старијих особа, дакле у популацији са мноштвом болесника са једним или најчешће истовремено више различитих фактора ризика за болести крвних судова мозга (цереброваскуларне болести), као што су

дијабетес, хиперлипидемија (повишене масноће у крви), нерегулисан или лоше регулисан повишени крвни притисак, раније преболели мождани удари, сужења каротидних артерија на врату као главних доводних крвних судова за мозак. Ту убрајамо и одређене болести срца, на примере преболеле срчане ударе или поремећаје срчаног ритма који су један од честих узрока поновљених можданих удара.

Васкуларна деменција појавиће се код болесника који је у неколико наврата преболео мождани удар (значи оштећење крвних судова мозга и оштећење мождане овојнице која може бити различитог опсега). Јавиће се и код болесника који су преболели обимне мождане ударе с манифестацијом поремећаја моторике, хемипарезом, хемиплегијом, сметњама говора, али ће се исто често јавља код болесника који ни не зна да је преболио мождани удар. Кумулирана оштећења мождане овојнице код тих болесника на крају доводе до тегоба које болесника доводе лекару, а сликовни приказ мозга (ЦТ или МРИ) открива природу оштећења мозга. За разлику од деменције Алћајмеровог типа, тегобе се код васкуларног облика деменције јављају наглије, често наизглед из раздобља уредног когнитивног функционисања.

Код Алћајмерове болести наступа поступно и прогресивано оштећење нервних ћелија мозга, тако да болест напредује најчешће полагано. Код већине болесника први знакови болести јављају се након 65. године живота, када болесници и особе из њихове околине примећују појачану заборавност, сметње оријентације у времену и простору, занемаривање дотада уредних хигијенских навика, губитак занимања за активности које су их до тада окупирале и слично.

Јавља се непрепознавање осо­ба из најужег породичног круга. За ређи облик Алћајмерове деменције, који се јавља код млађих особа, пре 65. године живота, доказана је генска повезаност, а тај је облик нажалост по свом току пуно бржи и малигнији.

Обзиром на повећан број старијих особа, Алћајмерова болест представља огроман проблем у савременом друштву, обзиром да лечење и збрињавања таквих болесника захтева велике материјалне трошкове, али и доводи до појачаног стреса код особа које збрињавају такве болеснике, што је највише изражено управо код чланова блиске породице. Код почетног, благог облика болести, те у умереној фази болести, функционисање болесника у породици представља мањи проблем, често решив уз одређена прилагођавања животног простора и дотадашњег стила живота породице, но болесници са узнапредовалом Алћајмеровом деменцијом најчешће захтевају смештај у одређене институције, попут старачких домова или геријатријских установа, које омогућују појачани надзор и негу.

Код узнапредовалог облика Алзхеимерове деменције велики проблем представља појава истовремених неуропсихијатријских симптома, тако се може јавити агресија, депресија, видне и слушне халуцинације, сметње контроле мокрења и столице, појава тремора (подрхтавања) и закочености, те уз то везана отежана покретљивост болесника и слично. Појава управо оваквих симптома везана је за изузетно повишен ниво стреса код особа у болесниковој најближој околини.

Љубица Петровић