ПОГАЂА равноправно и МУШКАРЦЕ и ЖЕНЕ Егзистенцијална УСАМЉЕНОСТ је БОЛЕСТ модерног друштва, а ово су СИМПТОМИ
Особа која пати од егзистенцијалне усамљености то често вешто скрива унутар себе, а ево како да то препознате и помогнете јој
Психотерапеут под супервизијом Невена Лазић за Glossy објашњава све о егзистенцијалној усамљености, појму који се често среће у данашњем свету, а о којем се ретко говори.
Ова врста усамљености, позната као егзистенцијална усамљеност, често се не може премостити чак ни бројним "пријатељима" на друштвеним мрежама. Али шта тачно значи егзистенцијална усамљеност.
Народски објашњено, ево о чему се ради.
Егзистенцијална усамљеност се може описати као дубоки осећај изолације и отуђености. Ово је субјективни доживљај особе да није повезана са другима на квалитетан начин. Разликујемо егзистенцијалну усамљеност од физичке самоће. Егзистенцијална усамљеност је присутна у свима нама јер кроз њу тражимо смисао и сврху у животу. Са друге стране, овај доживљај ствара нелагоду са којом треба да останемо довољно дуго у миру како бисмо дозволили да се из тога развијамо, поручује за Глоси психотерапеут под супервизијом Невена Лазић.
Како додаје, често се деси да је људи осете у оним периодима живота када су дошли до нечега што им је било битно, попут дипломирања, остваривања као родитељ и слично.
Према њеним речима, тада, као да ођедном нити можемо само са тим да се идентификујемо, нити видимо ко смо без свега тога. Тада можемо осетити празнину и изолацију. То је уствари позив да преиспитамо себе и свој смисао независно од других.
Ово је нешто од чега, како наглашава, условно говорећи сви патимо јер се сви суочавамо са тиме да смо практично сами на свету, без обзира на значајне конекције са другима.
Међутим, према њеним речима, уколико је неко више од уобичајеног понашања кренуо да се осамљује, исказује да га нико не разуме, или да се повлачи и не разговара са блиским људима.
Од физичких симптома то је видљиво као промена у телесној тежини, недостатак концентрације, фокуса и енергије или нешто слично, поручује.
Невена објашњава да на психолошком плану, симптоми овог доживљаја варирају од особе до особе у виду анксиозности, депресије или паничних напада као начина да позову организам на промену.
Исто тако, егзистенцијална усамљеност није нужно повезана само са материјалном егзистенцијом, али може бити утицајна.
Непостојање стабилности у материјалном животу, као што су финансијске потешкоће или нестабилна радна ситуација, како каже, може појачати осећај изолације и несигурности.
Како се лечи, може ли се лечити, излечити, ако не, како је држати под контролом?
Лечење егзистенцијалне усамљености обично укључује психотерапију, где особа може истражити своје мисли и осећаје са обученим психотерапеутом. Психотерапеут може помоћи особи да пронађе смисао и сврху у свом животу, као и да развије здравије начине суочавања са осећајем усамљености. Такође, подршка породице, пријатеља и заједнице може бити од велике помоћи. Иако егзистенцијална усамљеност можда никада потпуно не нестане, могуће је научити како да се носите са њом и како да је држите под контролом. Чак, неопходно је да је интегришемо и да је користимо као место развоја.
Према њеним речима, партнерски односи такође могу бити фактор у егзистенцијалној усамљености.
На пример, ако постоји недостатак емоционалне подршке или равнотеже у расподели обавеза, један партнер може осећати да није адекватно подржан или разумеван. То може допринети осећају усамљености, чак и ако су две особе физички близу.
А што се последице дугогодишње егзистенцијалне усамљености тиче, оне могу бити озбиљне и разнолике, укључујући депресију, анксиозност, паничне нападе, недостатак мотивације, и чак физичке здравствене проблеме као што су повишен крвни притисак или ослабљен имунолошки систем.
Што се тиче учесталости, егзистенцијална усамљеност може утицати на људе свих полова, узраста и брачног статуса. Неки људи могу бити посебно склони осећају егзистенцијалне усамљености због своје личности, животних околности или трауматичних искустава.
Дневник/Глоси
