Око седам милиона преурањених смрти због загађења ваздуха
БЕОГРАД: Загађење ваздуха сваке године доведе до око седам милиона преурањених смртних случајева широм света, а становништво Западног Балкана изложено је концентрацијама загађујућих материја у ваздуху које су међу највишима у Европи, саопштила је данас, на Светски дан животне средине, организација Уједињених нација за жзивотну средину.
Девет од десет људи на отвореном простору удише ваздух загађен више него што се сматра прихватљивим према Смерницама за квалитет ваздуха Светске здравствене организације и због тога се загађење ваздуха сматра озбиљном глобалном опасношћу по јавно здравље.
Ово је и разлог због којег се на Светски дан заштите животне средине ове године позивају владе, индустрија, заједнице и појединци да заједнички раде на истраживању обновљивих извора енергије и зелене технологије са циљем унапређења квалитета ваздуха у градовима и регионима широм света, наводи УН.
Становништво Западног Балкана изложено је концентрацијама загађујућих материја у ваздуху које чак до пет пута премашују вредности прописане националним, као и смерницама Европске Уније и Светске здравствене организације.
Загађење ваздуха је озбиљан проблем у свим земљама Западног Балкана, где концентрације загађујућих материја у ваздуху обично премашују дозвољене вредности.
Регионална студија о утицају загађења ваздуха на здравље људи указује на краћи очекивани животни век на Западном Балкану због лошег квалитета ваздуха.
Према извештају, загађење ваздуха доприноси високој смртности и скраћењу очекиваног животног века у анализираним градовима, а извештај посебно указује на опасности од излагања емисији суспендованих честица (ПМ2.5 и ПМ10).
Високим концентрацијама загађујућих материја у ваздуху доприносе и топографија овог подручја, али пре свега и неквалитетна чврста горива која се користе у термоелектранама на угаљ, сагоревање угља за потребе кувања и загревања домаћинстава, застарела индустрија и стара возила.
Побољшање квалитета ваздуха смањењем енергетског сиромаштва је од суштинског значаја за смањење броја смртних исхода и болести повезаних са загађењем ваздуха на Западном Балкану.
Неке од стратешких препорука из извештаја односе се на успостављање националних, регионалних и међународних оквира за решавање проблема у области животне средине, подизање свести о загађењу ваздуха, подстицање коришћења обновљивих извора енергије, еколошко управљање хемикалијама и отпадом.
Када је реч о Србији, главни извори загађења ваздуха су индустријски процеси, производња електричне и топлотне енергије и друмски саобраћај.
Свега неколико градова у Србији усвојило је план за побољшање квалитета ваздуха и локални акциони план за заштиту животне средине (нпр. Крагујевац, Ужице, Београд). Светски дан животне средине 2019, који се ове године глобално обележава под слоганом Победи загађење ваздуха, позива нас све променимо животне навике и смањимо утицај на загађење ваздуха.