Oko sedam miliona preuranjenih smrti zbog zagađenja vazduha
BEOGRAD: Zagađenje vazduha svake godine dovede do oko sedam miliona preuranjenih smrtnih slučajeva širom sveta, a stanovništvo Zapadnog Balkana izloženo je koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu koje su među najvišima u Evropi, saopštila je danas, na Svetski dan životne sredine, organizacija Ujedinjenih nacija za žzivotnu sredinu.
Devet od deset ljudi na otvorenom prostoru udiše vazduh zagađen više nego što se smatra prihvatljivim prema Smernicama za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije i zbog toga se zagađenje vazduha smatra ozbiljnom globalnom opasnošću po javno zdravlje.
Ovo je i razlog zbog kojeg se na Svetski dan zaštite životne sredine ove godine pozivaju vlade, industrija, zajednice i pojedinci da zajednički rade na istraživanju obnovljivih izvora energije i zelene tehnologije sa ciljem unapređenja kvaliteta vazduha u gradovima i regionima širom sveta, navodi UN.
Stanovništvo Zapadnog Balkana izloženo je koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu koje čak do pet puta premašuju vrednosti propisane nacionalnim, kao i smernicama Evropske Unije i Svetske zdravstvene organizacije.
Zagađenje vazduha je ozbiljan problem u svim zemljama Zapadnog Balkana, gde koncentracije zagađujućih materija u vazduhu obično premašuju dozvoljene vrednosti.
Regionalna studija o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje ljudi ukazuje na kraći očekivani životni vek na Zapadnom Balkanu zbog lošeg kvaliteta vazduha.
Prema izveštaju, zagađenje vazduha doprinosi visokoj smrtnosti i skraćenju očekivanog životnog veka u analiziranim gradovima, a izveštaj posebno ukazuje na opasnosti od izlaganja emisiji suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10).
Visokim koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu doprinose i topografija ovog područja, ali pre svega i nekvalitetna čvrsta goriva koja se koriste u termoelektranama na ugalj, sagorevanje uglja za potrebe kuvanja i zagrevanja domaćinstava, zastarela industrija i stara vozila.
Poboljšanje kvaliteta vazduha smanjenjem energetskog siromaštva je od suštinskog značaja za smanjenje broja smrtnih ishoda i bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha na Zapadnom Balkanu.
Neke od strateških preporuka iz izveštaja odnose se na uspostavljanje nacionalnih, regionalnih i međunarodnih okvira za rešavanje problema u oblasti životne sredine, podizanje svesti o zagađenju vazduha, podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, ekološko upravljanje hemikalijama i otpadom.
Kada je reč o Srbiji, glavni izvori zagađenja vazduha su industrijski procesi, proizvodnja električne i toplotne energije i drumski saobraćaj.
Svega nekoliko gradova u Srbiji usvojilo je plan za poboljšanje kvaliteta vazduha i lokalni akcioni plan za zaštitu životne sredine (npr. Kragujevac, Užice, Beograd). Svetski dan životne sredine 2019, koji se ove godine globalno obeležava pod sloganom Pobedi zagađenje vazduha, poziva nas sve promenimo životne navike i smanjimo uticaj na zagađenje vazduha.