Од летње депресије пати пет одсто становништва

Мрвић је навела да је сезонски афективни поремећај 1984. године ушао у класификацију менталих поремећаја, а који по најновијем издању протокола за дијагностику и статистику менталних поремећаја - ДСМ 5 (Диагностиц анд статистицал мануал оф ментал дисордерс) није посебан ентитет већ је заједно у склопу великог депресивног поремећаја.

„Симптоми депресије настају и престају са променом сезоне, годишњег доба. До сада је типичнија била зимска депресија, која је била више истраживана, код које се тегобе јављају почетком јесени и трају до почетка пролећа. У те симптоме спадају појачана потреба за сном, повишен апетити, апатија, што има везе са мањком светлости„, рекла је Мрвић и подсетила да се тада људи осећају повучено уз свеопште депресивно расположење.

Према њеним речима, у последње време, изражена је, иако то људи мање знају да уопште постоји - летња депресија. Симптоми се јаваљу на пролеће, касно пролеће када топли дуги дани чине да се људи осећају повучено, безвољно, напето, објаснила је Мрвић и нагласила да су симптоми код летње депресије мало другачији од зимског облика.

„Овде је израженија инсомнија, мањи је апетит, много мање се спава, присутна је агитација, иритабиност, стање узнемирености, анксиозност„, навела је Снежана Мрвић

Према њеним речима, разлози су бројни, али и да је на ту тему потребно више истраживања.

„Један од фактора ризика може бити вишак слободног времена, посебно код деце, када родитељи због тога теже излазе на крај. Проблем може правити и поремећена слика тела - sеlfimiy - код појединих који изглед перципирају неадекватним, а лето је доба године када се носи мање гардеробе и та изложеност ствара осећај нелагоде„, рекла је Снежана Мрвић.

Многи људи се друже на плажама, на базенима па из тог разлога они који се не осећају конфорно због изгледа, избегавају таква дружења и постају усамљенији. Ту је, како подсећа и планирање годишњег одмора и активности за децу и финансијски моменат који уз то иде. Сви ти фактори могу да допринесу јављању нелагоде током летњег периода, рекла је Мрвић.

Посебно је тешко кад нека особа осећа да би требало да се добро забавља, као други, а код ње се ништа не дешава. Психолог наводи да нема прецизних података колико људи у Србији се суочава са летњом депресијом, али се процењује да их је у свету пет одсто.

„Сезонски афективни поремећај обухвата 10 одсто популације, жене су више суочене са тим поремећајем. За сада, пет одсто становништва има летњи сезонски афективни поремећај”, навела је Снежана Мрвић и додала да је летња депресија израженија у земљама које су ближе екватору, у Аустралији, Индији.

Љ. П.