Od letnje depresije pati pet odsto stanovništva

Mrvić je navela da je sezonski afektivni poremećaj 1984. godine ušao u klasifikaciju mentalih poremećaja, a koji po najnovijem izdanju protokola za dijagnostiku i statistiku mentalnih poremećaja - DSM 5 (Diagnostic and statistical manual of mental disorders) nije poseban entitet već je zajedno u sklopu velikog depresivnog poremećaja.

„Simptomi depresije nastaju i prestaju sa promenom sezone, godišnjeg doba. Do sada je tipičnija bila zimska depresija, koja je bila više istraživana, kod koje se tegobe javljaju početkom jeseni i traju do početka proleća. U te simptome spadaju pojačana potreba za snom, povišen apetiti, apatija, što ima veze sa manjkom svetlosti„, rekla je Mrvić i podsetila da se tada ljudi osećaju povučeno uz sveopšte depresivno raspoloženje.

Prema njenim rečima, u poslednje vreme, izražena je, iako to ljudi manje znaju da uopšte postoji - letnja depresija. Simptomi se javalju na proleće, kasno proleće kada topli dugi dani čine da se ljudi osećaju povučeno, bezvoljno, napeto, objasnila je Mrvić i naglasila da su simptomi kod letnje depresije malo drugačiji od zimskog oblika.

„Ovde je izraženija insomnija, manji je apetit, mnogo manje se spava, prisutna je agitacija, iritabinost, stanje uznemirenosti, anksioznost„, navela je Snežana Mrvić

Prema njenim rečima, razlozi su brojni, ali i da je na tu temu potrebno više istraživanja.

„Jedan od faktora rizika može biti višak slobodnog vremena, posebno kod dece, kada roditelji zbog toga teže izlaze na kraj. Problem može praviti i poremećena slika tela - selfimiy - kod pojedinih koji izgled percipiraju neadekvatnim, a leto je doba godine kada se nosi manje garderobe i ta izloženost stvara osećaj nelagode„, rekla je Snežana Mrvić.

Mnogi ljudi se druže na plažama, na bazenima pa iz tog razloga oni koji se ne osećaju konforno zbog izgleda, izbegavaju takva druženja i postaju usamljeniji. Tu je, kako podseća i planiranje godišnjeg odmora i aktivnosti za decu i finansijski momenat koji uz to ide. Svi ti faktori mogu da doprinesu javljanju nelagode tokom letnjeg perioda, rekla je Mrvić.

Posebno je teško kad neka osoba oseća da bi trebalo da se dobro zabavlja, kao drugi, a kod nje se ništa ne dešava. Psiholog navodi da nema preciznih podataka koliko ljudi u Srbiji se suočava sa letnjom depresijom, ali se procenjuje da ih je u svetu pet odsto.

„Sezonski afektivni poremećaj obuhvata 10 odsto populacije, žene su više suočene sa tim poremećajem. Za sada, pet odsto stanovništva ima letnji sezonski afektivni poremećaj”, navela je Snežana Mrvić i dodala da je letnja depresija izraženija u zemljama koje su bliže ekvatoru, u Australiji, Indiji.

LJ. P.