Микропластика не ремети наш организам, ипак опрез

Јеремић, међутим, каже да то није разлог за бригу, али поручује да људи свакако треба да сведу коришћење пластичне амбалже на минимум због очувања здравља и због заштите животне средине.



Микропластике има свуда око нас и ми не можемо тврдити да је није било у нашем организму и пре десет година, само нисмо поседовали методологију путем које би то било детектовано, казала је она.



Објаснила је да су светски научници пронашли методе којима могу да открију присуство микропластике у организму људи и додала да су пре два месеца објављене студије истраживања у престижним међународсним часописима.



Навела је да је у једном од тих истраживања микропластика детектована и у крви људи.



Научинци су истраживање радили на малом броју испитаника. На основу узорка крви 22 људи код 17 је откривена микропластика у крви, казала је Јеремић.



Према њеним речима микропластика је детектована у различитим концентрацијама код различитих испитаника и не зна се којим путем пластика доспева у крв човека.



Такође, Јеремић је рекла да је микропластика детектована код људи и у плућима на основу 13 узорака узетих за биопсију од 11 онколошких пацијената.



Истакла је да, према студији, концентрација пластике у људском организну није забрињавајуће велика, као и да научници сматрају да би годишње одрасла особа могла да унесе од 30 до 50 хиљада ових микро честица.



Објаснила је да се пластика уноси путем хране, воде и ваздуха, али да је потпуно непознато како се микропластика задржава у нашем организму.



Детектована је и у столици деце и део ње пролази дигестивни тракт, али не зна се да ли се задржава у неким органима и колико је дуго присутна у телу, рекла је Јеремић.



Упозорила је да је потребно повећати опрез када је у питању коришћење пластичне амбалаже - флашица, кеса, посуђа, прибора за јело...



Подсетила је да се амбалажа за једнократну употребу не сме користити више пута, као и да пластичне тањире и посуђе не би требало излагати загревању у микроталасној, као ни сипати у њих врућу воду.



У послетњих 15 година у континуитету је микропластика детектована у различитим узорцима живорне средине. Има је у води, храни и земљишту, а сада је предност што постоји могућност да се микропластика детектује у организму човека, закључила је Јеремић.



Изразила је наду да ће се наставити са даљим истраживањима која ће допринети поступку откривања пластике у људском организму, као и спречавању да се она задржи у телу.



Микропластика је честица коју наше ћелије препознају као страно тело и не ремете организам да нормално функционише, истакла је Јеремић и додала да је ипак потребно подићи свест о томе колико човек може да утиче на смањење количина пластике у животној средини.