Mikroplastika ne remeti naš organizam, ipak oprez

Jeremić, međutim, kaže da to nije razlog za brigu, ali poručuje da ljudi svakako treba da svedu korišćenje plastične ambalže na minimum zbog očuvanja zdravlja i zbog zaštite životne sredine.



Mikroplastike ima svuda oko nas i mi ne možemo tvrditi da je nije bilo u našem organizmu i pre deset godina, samo nismo posedovali metodologiju putem koje bi to bilo detektovano, kazala je ona.



Objasnila je da su svetski naučnici pronašli metode kojima mogu da otkriju prisustvo mikroplastike u organizmu ljudi i dodala da su pre dva meseca objavljene studije istraživanja u prestižnim međunarodsnim časopisima.



Navela je da je u jednom od tih istraživanja mikroplastika detektovana i u krvi ljudi.



Naučinci su istraživanje radili na malom broju ispitanika. Na osnovu uzorka krvi 22 ljudi kod 17 je otkrivena mikroplastika u krvi, kazala je Jeremić.



Prema njenim rečima mikroplastika je detektovana u različitim koncentracijama kod različitih ispitanika i ne zna se kojim putem plastika dospeva u krv čoveka.



Takođe, Jeremić je rekla da je mikroplastika detektovana kod ljudi i u plućima na osnovu 13 uzoraka uzetih za biopsiju od 11 onkoloških pacijenata.



Istakla je da, prema studiji, koncentracija plastike u ljudskom organiznu nije zabrinjavajuće velika, kao i da naučnici smatraju da bi godišnje odrasla osoba mogla da unese od 30 do 50 hiljada ovih mikro čestica.



Objasnila je da se plastika unosi putem hrane, vode i vazduha, ali da je potpuno nepoznato kako se mikroplastika zadržava u našem organizmu.



Detektovana je i u stolici dece i deo nje prolazi digestivni trakt, ali ne zna se da li se zadržava u nekim organima i koliko je dugo prisutna u telu, rekla je Jeremić.



Upozorila je da je potrebno povećati oprez kada je u pitanju korišćenje plastične ambalaže - flašica, kesa, posuđa, pribora za jelo...



Podsetila je da se ambalaža za jednokratnu upotrebu ne sme koristiti više puta, kao i da plastične tanjire i posuđe ne bi trebalo izlagati zagrevanju u mikrotalasnoj, kao ni sipati u njih vruću vodu.



U posletnjih 15 godina u kontinuitetu je mikroplastika detektovana u različitim uzorcima živorne sredine. Ima je u vodi, hrani i zemljištu, a sada je prednost što postoji mogućnost da se mikroplastika detektuje u organizmu čoveka, zaključila je Jeremić.



Izrazila je nadu da će se nastaviti sa daljim istraživanjima koja će doprineti postupku otkrivanja plastike u ljudskom organizmu, kao i sprečavanju da se ona zadrži u telu.



Mikroplastika je čestica koju naše ćelije prepoznaju kao strano telo i ne remete organizam da normalno funkcioniše, istakla je Jeremić i dodala da je ipak potrebno podići svest o tome koliko čovek može da utiče na smanjenje količina plastike u životnoj sredini.