Mikroplastika ne remeti naš organizam, ipak oprez
BEOGRAD: Mikroplastika u ljudski organizam dospeva putem vode, hrane i vazduha,kaže naučnica iz Instituta za molekularnu biologiju Sanja Jeremić za Tanjug i ističe da je do sada potvrđeno da se ove čestice zadržavaju u krvi i plućima čoveka.
Jeremić, međutim, kaže da to nije razlog za brigu, ali poručuje da ljudi svakako treba da svedu korišćenje plastične ambalže na minimum zbog očuvanja zdravlja i zbog zaštite životne sredine.
Mikroplastike ima svuda oko nas i mi ne možemo tvrditi da je nije bilo u našem organizmu i pre deset godina, samo nismo posedovali metodologiju putem koje bi to bilo detektovano, kazala je ona.
Objasnila je da su svetski naučnici pronašli metode kojima mogu da otkriju prisustvo mikroplastike u organizmu ljudi i dodala da su pre dva meseca objavljene studije istraživanja u prestižnim međunarodsnim časopisima.
Navela je da je u jednom od tih istraživanja mikroplastika detektovana i u krvi ljudi.
Naučinci su istraživanje radili na malom broju ispitanika. Na osnovu uzorka krvi 22 ljudi kod 17 je otkrivena mikroplastika u krvi, kazala je Jeremić.
Prema njenim rečima mikroplastika je detektovana u različitim koncentracijama kod različitih ispitanika i ne zna se kojim putem plastika dospeva u krv čoveka.
Takođe, Jeremić je rekla da je mikroplastika detektovana kod ljudi i u plućima na osnovu 13 uzoraka uzetih za biopsiju od 11 onkoloških pacijenata.
Istakla je da, prema studiji, koncentracija plastike u ljudskom organiznu nije zabrinjavajuće velika, kao i da naučnici smatraju da bi godišnje odrasla osoba mogla da unese od 30 do 50 hiljada ovih mikro čestica.
Objasnila je da se plastika unosi putem hrane, vode i vazduha, ali da je potpuno nepoznato kako se mikroplastika zadržava u našem organizmu.
Detektovana je i u stolici dece i deo nje prolazi digestivni trakt, ali ne zna se da li se zadržava u nekim organima i koliko je dugo prisutna u telu, rekla je Jeremić.
Upozorila je da je potrebno povećati oprez kada je u pitanju korišćenje plastične ambalaže - flašica, kesa, posuđa, pribora za jelo...
Podsetila je da se ambalaža za jednokratnu upotrebu ne sme koristiti više puta, kao i da plastične tanjire i posuđe ne bi trebalo izlagati zagrevanju u mikrotalasnoj, kao ni sipati u njih vruću vodu.
U posletnjih 15 godina u kontinuitetu je mikroplastika detektovana u različitim uzorcima živorne sredine. Ima je u vodi, hrani i zemljištu, a sada je prednost što postoji mogućnost da se mikroplastika detektuje u organizmu čoveka, zaključila je Jeremić.
Izrazila je nadu da će se nastaviti sa daljim istraživanjima koja će doprineti postupku otkrivanja plastike u ljudskom organizmu, kao i sprečavanju da se ona zadrži u telu.
Mikroplastika je čestica koju naše ćelije prepoznaju kao strano telo i ne remete organizam da normalno funkcioniše, istakla je Jeremić i dodala da je ipak potrebno podići svest o tome koliko čovek može da utiče na smanjenje količina plastike u životnoj sredini.