Јако високе темепратуре ни здравима не пријају

- Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Препорука је одржавати собну температуру испод 32 степена Целзијуса током дана, односно испод 24 степена Целзијуса током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до две године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике - кажу лекари.

Новорођенчад, одојчад и деца узраста до четири године посебно су остељива на високе температуре ваздуха, при чему често не испољавају брзо знаке и симптоме као одрасли. Избегавајте да изводите бебе и децу напоље за време топлотног таласа. Ако их изводите чините то само у јутарњим или вечерњим сатима.

- Када боравите напољу, бебе и децу узраста до годину дана држите у хладовини. Напољу је потребна заштита од сунца, памучна, широка гардероба  светлих боја, која не стеже, шешир на главу. Уколико корисите клима уређај или вентилатор, никада га не усмеравајте директно на бебу, односно дете - препоручују лекари и додајукако би требало и очи да се заштите и носе наочари за сунце.

Старије особе не смеју да се излажу сунчевим зрацима у најтоплијем делу дана, посебно срчани болесници и оболели од дијабетеса.

- Уносите доста течности, највише воде, избегавајте пића и напитке који садрже алкохол, кофеин и шећер. Уносите лаке оброке, избегавајте тешку и високо калоричну храну, са високим садржајем шећера. Током боравка на отвореном препоручује се кртање по хладовини, као и чешћи одмори. Туширајте се млаком водом, неколико пута на дан - саветују у “Батуту”.

Пре уласка у возило које је стајало на сунцу, треба отворити прозоре и врата, укључујући и пшртљажник неколико минута ради проветравања и расхлађивања аутомобила. Климу у возилу подесити да буде за 5 до 7 степени хладније него напољу. Праити паузе током вожње. Уколико се возе дуже релације, треба правити и паузе на свака два сата по 15 минута. Лекари упозоравају и да се деца никада не остављају у паркираном возилу на сунцу, јер може да дође и до топлотног удара, који може да има и фаталне последице.

Знојење може да доведе до дехидратације

Уколико је температура спољашње средине приближно иста или иста као температура тела, што је 36,5 степени Целзијуса, једини механизам одавања топлоте је евапорација.

- Само по себи, знојење не снижава телесну температуру, већ је испаравање зноја са површине коже процес којим се постиже хлађење у вредности од 580 кцал на 1 литар зноја. На степен евапорације зноја утичу амбијентална температура ваздуха, проценат релативне влажности ваздуха, укупна површина коже изложена утицају микроклиматских фактора средине, тј. одећа. Најзначајнији фактор који утиче на интензитет евапорације су релативна влажност ваздуха, тј. дефицит засићења. Наиме, у условима високе релативне влажности и малог дефицита влажности вредности притиска влаге у ваздуху приближне су притиску зноја на кожи (око 40mmHg), што онемогућава евапорацију зноја, те се зној слива низ тело. Као последица компромитоване евапорације, може доћи до озбиљне дехидрације организма - напомињу лекари.

Топлотни талас је метеоролошка појава коју карактеришу повишене температуре атмосферског ваздуха са вредностима изнад 32 степена Целзијуса у трајању од три и више узастопних дана. Често је то пропраћено и повећањем процента релативне влажности ваздуха и смањењем брзине струјања ваздуха, који додатно оптерећују систем терморегулације организма.

Присутност феномена летњег смога заједно са повишеном температуром атмосферског ваздуха представља додатни фактор ризика по здравље, посебно, урбане популације.

- У групу са повећаним ризиком по здравље у условима повишене спољашње температуре спадају особе са поремећајем здравља као што су хипертензија, компромитована периферна циркулација, шећерна болест, цереброваскуларна патологија, гојазност, хронична опструктивна болест плућа или друга хронична обољења респираторног система, бубрежна обољења, алкохолизам, обољења коже која на захваћеном подручју компромитују рад знојних жлезда - напомињу лекари.

Ризику од оболевања услед премећаја механизма терморегулације изложене су и категорије здравих људи и то мала деца, запослени у пољопривреди, директно изложени дејству УВ зрака и повишене спољне температуре, запослени у индустрији, перманентно изложени дејству вештачких извора топлоте, запослени у административним и другим делатностима, у лоше вентилираним просторијама у којима су присутни други микроклиматски фактори неповољни по здравље, а који утичу на терморегулацију. У овој групи су и професионални спортисти или особе које упражњавају рекреацију на отвореним теренима.

Љ. Петровић