Jako visoke temeprature ni zdravima ne prijaju

- Trudite se da vam životni prostor uvek bude rashlađen. Preporuka je održavati sobnu temperaturu ispod 32 stepena Celzijusa tokom dana, odnosno ispod 24 stepena Celzijusa tokom noći. Ovo je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 60 godina, kao i za hronične bolesnike - kažu lekari.

Novorođenčad, odojčad i deca uzrasta do četiri godine posebno su osteljiva na visoke temperature vazduha, pri čemu često ne ispoljavaju brzo znake i simptome kao odrasli. Izbegavajte da izvodite bebe i decu napolje za vreme toplotnog talasa. Ako ih izvodite činite to samo u jutarnjim ili večernjim satima.

- Kada boravite napolju, bebe i decu uzrasta do godinu dana držite u hladovini. Napolju je potrebna zaštita od sunca, pamučna, široka garderoba  svetlih boja, koja ne steže, šešir na glavu. Ukoliko korisite klima uređaj ili ventilator, nikada ga ne usmeravajte direktno na bebu, odnosno dete - preporučuju lekari i dodajukako bi trebalo i oči da se zaštite i nose naočari za sunce.

Starije osobe ne smeju da se izlažu sunčevim zracima u najtoplijem delu dana, posebno srčani bolesnici i oboleli od dijabetesa.

- Unosite dosta tečnosti, najviše vode, izbegavajte pića i napitke koji sadrže alkohol, kofein i šećer. Unosite lake obroke, izbegavajte tešku i visoko kaloričnu hranu, sa visokim sadržajem šećera. Tokom boravka na otvorenom preporučuje se krtanje po hladovini, kao i češći odmori. Tuširajte se mlakom vodom, nekoliko puta na dan - savetuju u “Batutu”.

Pre ulaska u vozilo koje je stajalo na suncu, treba otvoriti prozore i vrata, uključujući i pšrtljažnik nekoliko minuta radi provetravanja i rashlađivanja automobila. Klimu u vozilu podesiti da bude za 5 do 7 stepeni hladnije nego napolju. Praiti pauze tokom vožnje. Ukoliko se voze duže relacije, treba praviti i pauze na svaka dva sata po 15 minuta. Lekari upozoravaju i da se deca nikada ne ostavljaju u parkiranom vozilu na suncu, jer može da dođe i do toplotnog udara, koji može da ima i fatalne posledice.

Znojenje može da dovede do dehidratacije

Ukoliko je temperatura spoljašnje sredine približno ista ili ista kao temperatura tela, što je 36,5 stepeni Celzijusa, jedini mehanizam odavanja toplote je evaporacija.

- Samo po sebi, znojenje ne snižava telesnu temperaturu, već je isparavanje znoja sa površine kože proces kojim se postiže hlađenje u vrednosti od 580 kcal na 1 litar znoja. Na stepen evaporacije znoja utiču ambijentalna temperatura vazduha, procenat relativne vlažnosti vazduha, ukupna površina kože izložena uticaju mikroklimatskih faktora sredine, tj. odeća. Najznačajniji faktor koji utiče na intenzitet evaporacije su relativna vlažnost vazduha, tj. deficit zasićenja. Naime, u uslovima visoke relativne vlažnosti i malog deficita vlažnosti vrednosti pritiska vlage u vazduhu približne su pritisku znoja na koži (oko 40mmHg), što onemogućava evaporaciju znoja, te se znoj sliva niz telo. Kao posledica kompromitovane evaporacije, može doći do ozbiljne dehidracije organizma - napominju lekari.

Toplotni talas je meteorološka pojava koju karakterišu povišene temperature atmosferskog vazduha sa vrednostima iznad 32 stepena Celzijusa u trajanju od tri i više uzastopnih dana. Često je to propraćeno i povećanjem procenta relativne vlažnosti vazduha i smanjenjem brzine strujanja vazduha, koji dodatno opterećuju sistem termoregulacije organizma.

Prisutnost fenomena letnjeg smoga zajedno sa povišenom temperaturom atmosferskog vazduha predstavlja dodatni faktor rizika po zdravlje, posebno, urbane populacije.

- U grupu sa povećanim rizikom po zdravlje u uslovima povišene spoljašnje temperature spadaju osobe sa poremećajem zdravlja kao što su hipertenzija, kompromitovana periferna cirkulacija, šećerna bolest, cerebrovaskularna patologija, gojaznost, hronična opstruktivna bolest pluća ili druga hronična oboljenja respiratornog sistema, bubrežna oboljenja, alkoholizam, oboljenja kože koja na zahvaćenom području kompromituju rad znojnih žlezda - napominju lekari.

Riziku od obolevanja usled premećaja mehanizma termoregulacije izložene su i kategorije zdravih ljudi i to mala deca, zaposleni u poljoprivredi, direktno izloženi dejstvu UV zraka i povišene spoljne temperature, zaposleni u industriji, permanentno izloženi dejstvu veštačkih izvora toplote, zaposleni u administrativnim i drugim delatnostima, u loše ventiliranim prostorijama u kojima su prisutni drugi mikroklimatski faktori nepovoljni po zdravlje, a koji utiču na termoregulaciju. U ovoj grupi su i profesionalni sportisti ili osobe koje upražnjavaju rekreaciju na otvorenim terenima.

LJ. Petrović