Горка истина о шећеру

Његово гостовање у Србији плод је сарадње са центром за превентивну медицину и хроно исхрану др Гифинг, у коме као саветник у Новом Саду ради др сц мед Драгослава Живков Шапоња, кардиолог. Баш као и говор др Лустига, тако је упознавање са др Шапоњом тренутак који вам може променити живот почев од исхране, преко навика, па до налета неке нове енергије коју смо раније гушили неадекватним животним стилом који је водио до гојазности и кардиоваскуларних болести које су у Војводини посебно заступљене.

"У центру за Хроно исхрану у Београду и Новом Саду прошло је више од 82.000 пацијената, којима смо пренели наша знања и померили дојучерашњи „крут став“ да су масти криве за огроман број дијабетичара, гојазних особа, људи са метаболичким синдромом, али и кардиолошких пацијената, јер подаци који говоре о смртности чији је узрок кардиоваскуларна болест износе више од 53 одсто у Србији", открива нам др Шапоња на почетку разговора о штетности шећера и предавању др Лустига о томе „Како најлакше појести сопствено здравље” у коме је упозорио да лењост и прождрљивост нису главни кривци због којих човечанство протекле три деценије невероватном брзином постаје гојазно и болесно, већ присуство шећера у фабрикованој храни.

Зашто др Лустиг тврди да је шећер отров?

"Др Лустиг указује на основу свог клиничког искуства и резултата спроведених мета анализама  великих студија да смо сада тежи у просеку за 11,5 килограма него пре 25 година, а да се за то време није изменила генетика. Измењено нам је само окружење и то драстично. Када су раних 1970-их година откривени ЛДЛ (липопротеини мале густине) и када је указано на везу да њихов пораст изазивају прехрамбене масти, а неколико година касније је утврђено да повишене вредности ЛДЛ (лошег холестерола) корелирају са порастом кардиоваскуларних болести, одмах су те ствари изједначене и изведен је закључак да масноће у храни доводе до кардиоваскуларних обољења. Поједностављено је тумачење, али се тог става придржавају нутриционисти и здравствени радници више од 30 година. Тај став је довео до смањивања нивоа масноћа са 40 на 30 одсто у намирницама, а ради корекције укуса, додат је шећер. И после 30-ак година, видимо јасан тренд, број оболелих од кардиоваскуларних болести је у порасту, гојазност је у порасту, дијабетес мелитус је добио пандемијски карактер, а све ово погађа све млађу популацију. Наравно, потенцира се и смањена физичка активност као озбиљан узрок свих ових проблема, али ни једна од ранијих теорија не објашњава гојазнот шестомесечних беба на пример. Чињеница је да једемо више но пре 20 година, и да уносимо више калорија у просеку око 275 које потичу из шећера".

Која је то врста шећера која је лоша?

"Шећер који доктор јасно проглашава отровом је фруктоза која се првенствено у великим количинама уноси у облику белог шећера сахарози (састоји се из молекула глукозе и фруктозе који су везани етарском везом), али се и као чиста кристална додаје све већем броју безалкохолних напитака. Овај облик шећера метаболише се једино преко јетре и оставља бројне метаболичке и здравствене последице. Он мења нашу биохемију, тј, реакације нашег организма, сигнале за осећај ситости и глади, и убацује нас у зачарани круг навике и потребе и уводи у један јасан вид зависности. Од 12 јасно дефинисаних последица хроничне употребе алкохола, фруктоза на исти начин изазива осам. Иако се шећери не третирају као токсини јер при првој конзумацији не изазивају јасна оштећења, они јесу хронични отрови, нарочито ако се узме у обзир просечна количина шећера по особи на годишњем нивоу".  

Да ли то значи да шећер оставља на јетри оштећења као и алкохол?

"Да, то је истина. Ради се о истом начину метаболисања етанола и шећера. И оно што је релативна новина у ставу је да калорија није калорија, да се оне међу собом разликују по метаболичком и здравственом ефекту зависно од ког молекула потичу. Исти број калорија глукозе, белог шећера и алкохола на пример, неће довести до истих последица. Глукоза се највећим делом одмах ресорбује и користи, само 20 одсто се разграђује у јетри где се највећим делом претвара у резервни гликоген који се чува за изразите физичке напоре као погонско гориво, а тек незнатно мали проценат се претвара у један тип молекула масти тзв. ВЛДЛ који се складиште у масним ћелијама као триглицериди. Захваљујући инсулину чије излучивање глукоза стимулише, ослобађа се и хормон лептин који шаље сигнале мозгу да смо сити. И ту је систем фунционисања очуван и у реду. Проблем настаје са алкохолом или фруктозом који ове системе руше. Око 10 одсто алкохола потроши се у желуцу и цревима, још 10 посто разгради брзо у бубрезима, мишићима и мозгу, а остатак одлази у јетру. Све калорије из унете фруктозе одмах одлазе у јетру, јер њу не може да метаболише ни мозак ни други органи као такву. Метаболизам алкохола и фруктозе у јетри је исти, при чему при разградњи фруктозе настаје и више штетних продуката. Фруктоза као додатни ефекат даје и инсулинску ресистенцију јетре, што додатно стимулише веће лучење инсулина који опет стимулише складиштење енергије у масним ћелијама, а како не сузбија хормон глади, мозак све мање препознаје лептин и мисли да смо и даље гладни и све више се једе".

Дуго смо за све срчане проблеме кривили масти. Да ли то сад значи да је шећер главни кривац?

"Посебно је мене као кардиолога изненадила директна веза метаболизма фруктозе и продукције мокраћне киселине као нуспродукта, која директно инхибише рецепторе који су потребни за ширење крвних судова и као последица те блокаде долази до развоја повишеног крвног притиска који је још једна карика у зачараном кругу код гојазних пацијената. Повећан унос заслађених пића је и код деце дао повишене вредности мокраћне киселине у крви и довео до пораста и систолног крвног притиска, а постигнути су и обрнути резултати где је код гојазних младих људи са хипертензијом у циљу лечења гихта примењен лек алопуринол који снижава мокраћну киселину, па су пратећи резултати били и снижење крвног притиска тако да можемо рећи да је шећер и узрок хипертензије, уз дислипидемије, тј. пораст вредности лоших ЛДЛ и ВЛДЛ фракције липида у крви. Овде и лежи објашњење насталог проблема услед исхране са мало масти, јер када уносимо фруктозу, не уносимо угљене хидрате, већ уносимо масти. Дакле, и даље пратимо вредности масноћа у крви као показатеље за процену, али није суштина њих подесити у референтне вредности. И лош ЛДЛ холестерол има две фракције, добру која се односи на велике лебдеће молекуле који плутају у крвним судовима и директно су настали из поједених масноћа, а који не могу изазвати оштећења. Други тип су мање партикуле и оне настају из шећера и завлаче се у крвне судове доводећи до атеросклерозе".

Одакле почети лечење?

"Суштина лечења кардиоваскуларни обољења је што ми кардиолози заправо лечимо последице, а поента је у лечењу узрока, другим речима ако исхраном и применом суплемента који је суштина хроно програма др Гифинг ми решимо узрок, последица неће бити. Када се реши проблем гојазности, дијабетеса, повишеног крвног притиска и дислипидемије ми смо нашем пацијенту решили озбиљне проблеме, а нисмо га уплашили израчунавањем ризика за болест у наредних 5 година, јер не постоји чаробна таблета за мршављење, за шећерну болест, повишен крвни притисак и дислипидемију, већ пацијенту дајемо у руке „чаробни штапић” односно препоруке којима се решава проблем. Након више од пет година бављења овим проблемима више је него задовољство када свом пацијенту који је гојазан, има шећерну болест и дислипидемију решите узрок болест, а не последице".

Где се све крију шећери?

"Листа намирница у којима ни не очекујете да има шећера из дана у дан све је дужа. Шећер се крије у хлебу, сиру, кобасицама, димљеном лососу, разним сосевима, надевима. Није ни изненађење да је у употреби 56 назива за шећер. Огромна је разлика у шећеру који се налази у воћу и поврћу од оног који је додат у процесу прераде хране. Нарочито су опасни заслађени сокови, чак и они који се рекламирају као природни воћни, као и разни шејкови, енергетски напици, спортски напици, фруктоза у њима је додата као сјајан извор за брзо попуњавање депоа гликогена у јетри на пример после маратона, али тек када се истрчи маратон, а нећете видети врхунског спортисту како користи такве напитке".

Да ли смемо јести мед или воће? Постоје ли добри шећери?

"Добри шећери постоје. Глукоза је добар шећер јер из ње добијамо нашу животну енергију и она оставља тек минимално масти као остатак. Савет је избацити све заслађене течности, једноставно. Воће и поврће је дозвољено, по нашем програму у периоду ван рестрикције воће у послеподневним сатима. Да, у воћу има и фруктозе о којој смо говорили, али како др Лустиг каже када је Бог стварао отров, у њега је ставио и противотров. Воће има за нас заштитну компоненту, а то су влакна. На жалост савремена брза храна има врло мало влакана. Са 100-300 грама влакана дневно, последњих деценија уносимо само 12 грама. Влакна смањују апсорпцију угљених хидрата до танког црева, део тих угљених хидрата искористе бактерија у нашим цревима. Такође, влакна успоравају пролазак кроз дебело црево, што омогућава ослобађање хормона означенох PYY који мозгу шаље сигнал да је оброк готов и информацију да смо сити. Влакна у дебелом цреву инхибирају ресорпцију неких масни киселина које се разлажу до масних киселина кратког ланца, а које потискују инсулин".

Како можемо опоравити или одмастати нашу јетру?

"Све док је наша јетра здрава, ми смо метаболички још увек здрави, а јетра се неће опоравити док не изменимо навике у исхрани. Наши пацијенти већ на првом прегледу виде смањење висцералних масти и обима струка јер смо јетру и метаболизам растеретили озбиљног токсина-шећера. Особе код којих постоји и у лабораторијским анализама повишена вредности АЛТ, имају већ почетни облик хепатитиса и њихова јетра је у озбиљној патњи. Са изменом исхране, која забрањује шећер, унос трансмасти, и враћање на редовне оброке, балансирану исхрану са правилним комбинацијама намирница, за месец до два и ове вредности се враћају у нормалу. Дакле, решење је у познавању наше физиологије и функције хране и њиховом усклађивању. Као помоћна средства за „чишћење” јетре могу се користити и суплементи биљног порекла, чајеви, али они никако не вреде ако јетру и даље гушимо овим слатким отровима и то је горка истина о шећеру".

Снежана Милановић