Gorka istina o šećeru

Njegovo gostovanje u Srbiji plod je saradnje sa centrom za preventivnu medicinu i hrono ishranu dr Gifing, u kome kao savetnik u Novom Sadu radi dr sc med Dragoslava Živkov Šaponja, kardiolog. Baš kao i govor dr Lustiga, tako je upoznavanje sa dr Šaponjom trenutak koji vam može promeniti život počev od ishrane, preko navika, pa do naleta neke nove energije koju smo ranije gušili neadekvatnim životnim stilom koji je vodio do gojaznosti i kardiovaskularnih bolesti koje su u Vojvodini posebno zastupljene.

"U centru za Hrono ishranu u Beogradu i Novom Sadu prošlo je više od 82.000 pacijenata, kojima smo preneli naša znanja i pomerili dojučerašnji „krut stav“ da su masti krive za ogroman broj dijabetičara, gojaznih osoba, ljudi sa metaboličkim sindromom, ali i kardioloških pacijenata, jer podaci koji govore o smrtnosti čiji je uzrok kardiovaskularna bolest iznose više od 53 odsto u Srbiji", otkriva nam dr Šaponja na početku razgovora o štetnosti šećera i predavanju dr Lustiga o tome „Kako najlakše pojesti sopstveno zdravlje” u kome je upozorio da lenjost i proždrljivost nisu glavni krivci zbog kojih čovečanstvo protekle tri decenije neverovatnom brzinom postaje gojazno i bolesno, već prisustvo šećera u fabrikovanoj hrani.

Zašto dr Lustig tvrdi da je šećer otrov?

"Dr Lustig ukazuje na osnovu svog kliničkog iskustva i rezultata sprovedenih meta analizama  velikih studija da smo sada teži u proseku za 11,5 kilograma nego pre 25 godina, a da se za to vreme nije izmenila genetika. Izmenjeno nam je samo okruženje i to drastično. Kada su ranih 1970-ih godina otkriveni LDL (lipoproteini male gustine) i kada je ukazano na vezu da njihov porast izazivaju prehrambene masti, a nekoliko godina kasnije je utvrđeno da povišene vrednosti LDL (lošeg holesterola) koreliraju sa porastom kardiovaskularnih bolesti, odmah su te stvari izjednačene i izveden je zaključak da masnoće u hrani dovode do kardiovaskularnih oboljenja. Pojednostavljeno je tumačenje, ali se tog stava pridržavaju nutricionisti i zdravstveni radnici više od 30 godina. Taj stav je doveo do smanjivanja nivoa masnoća sa 40 na 30 odsto u namirnicama, a radi korekcije ukusa, dodat je šećer. I posle 30-ak godina, vidimo jasan trend, broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti je u porastu, gojaznost je u porastu, dijabetes melitus je dobio pandemijski karakter, a sve ovo pogađa sve mlađu populaciju. Naravno, potencira se i smanjena fizička aktivnost kao ozbiljan uzrok svih ovih problema, ali ni jedna od ranijih teorija ne objašnjava gojaznot šestomesečnih beba na primer. Činjenica je da jedemo više no pre 20 godina, i da unosimo više kalorija u proseku oko 275 koje potiču iz šećera".

Koja je to vrsta šećera koja je loša?

"Šećer koji doktor jasno proglašava otrovom je fruktoza koja se prvenstveno u velikim količinama unosi u obliku belog šećera saharozi (sastoji se iz molekula glukoze i fruktoze koji su vezani etarskom vezom), ali se i kao čista kristalna dodaje sve većem broju bezalkoholnih napitaka. Ovaj oblik šećera metaboliše se jedino preko jetre i ostavlja brojne metaboličke i zdravstvene posledice. On menja našu biohemiju, tj, reakacije našeg organizma, signale za osećaj sitosti i gladi, i ubacuje nas u začarani krug navike i potrebe i uvodi u jedan jasan vid zavisnosti. Od 12 jasno definisanih posledica hronične upotrebe alkohola, fruktoza na isti način izaziva osam. Iako se šećeri ne tretiraju kao toksini jer pri prvoj konzumaciji ne izazivaju jasna oštećenja, oni jesu hronični otrovi, naročito ako se uzme u obzir prosečna količina šećera po osobi na godišnjem nivou".  

Da li to znači da šećer ostavlja na jetri oštećenja kao i alkohol?

"Da, to je istina. Radi se o istom načinu metabolisanja etanola i šećera. I ono što je relativna novina u stavu je da kalorija nije kalorija, da se one među sobom razlikuju po metaboličkom i zdravstvenom efektu zavisno od kog molekula potiču. Isti broj kalorija glukoze, belog šećera i alkohola na primer, neće dovesti do istih posledica. Glukoza se najvećim delom odmah resorbuje i koristi, samo 20 odsto se razgrađuje u jetri gde se najvećim delom pretvara u rezervni glikogen koji se čuva za izrazite fizičke napore kao pogonsko gorivo, a tek neznatno mali procenat se pretvara u jedan tip molekula masti tzv. VLDL koji se skladište u masnim ćelijama kao trigliceridi. Zahvaljujući insulinu čije izlučivanje glukoza stimuliše, oslobađa se i hormon leptin koji šalje signale mozgu da smo siti. I tu je sistem funcionisanja očuvan i u redu. Problem nastaje sa alkoholom ili fruktozom koji ove sisteme ruše. Oko 10 odsto alkohola potroši se u želucu i crevima, još 10 posto razgradi brzo u bubrezima, mišićima i mozgu, a ostatak odlazi u jetru. Sve kalorije iz unete fruktoze odmah odlaze u jetru, jer nju ne može da metaboliše ni mozak ni drugi organi kao takvu. Metabolizam alkohola i fruktoze u jetri je isti, pri čemu pri razgradnji fruktoze nastaje i više štetnih produkata. Fruktoza kao dodatni efekat daje i insulinsku resistenciju jetre, što dodatno stimuliše veće lučenje insulina koji opet stimuliše skladištenje energije u masnim ćelijama, a kako ne suzbija hormon gladi, mozak sve manje prepoznaje leptin i misli da smo i dalje gladni i sve više se jede".

Dugo smo za sve srčane probleme krivili masti. Da li to sad znači da je šećer glavni krivac?

"Posebno je mene kao kardiologa iznenadila direktna veza metabolizma fruktoze i produkcije mokraćne kiseline kao nusprodukta, koja direktno inhibiše receptore koji su potrebni za širenje krvnih sudova i kao posledica te blokade dolazi do razvoja povišenog krvnog pritiska koji je još jedna karika u začaranom krugu kod gojaznih pacijenata. Povećan unos zaslađenih pića je i kod dece dao povišene vrednosti mokraćne kiseline u krvi i doveo do porasta i sistolnog krvnog pritiska, a postignuti su i obrnuti rezultati gde je kod gojaznih mladih ljudi sa hipertenzijom u cilju lečenja gihta primenjen lek alopurinol koji snižava mokraćnu kiselinu, pa su prateći rezultati bili i sniženje krvnog pritiska tako da možemo reći da je šećer i uzrok hipertenzije, uz dislipidemije, tj. porast vrednosti loših LDL i VLDL frakcije lipida u krvi. Ovde i leži objašnjenje nastalog problema usled ishrane sa malo masti, jer kada unosimo fruktozu, ne unosimo ugljene hidrate, već unosimo masti. Dakle, i dalje pratimo vrednosti masnoća u krvi kao pokazatelje za procenu, ali nije suština njih podesiti u referentne vrednosti. I loš LDL holesterol ima dve frakcije, dobru koja se odnosi na velike lebdeće molekule koji plutaju u krvnim sudovima i direktno su nastali iz pojedenih masnoća, a koji ne mogu izazvati oštećenja. Drugi tip su manje partikule i one nastaju iz šećera i zavlače se u krvne sudove dovodeći do ateroskleroze".

Odakle početi lečenje?

"Suština lečenja kardiovaskularni oboljenja je što mi kardiolozi zapravo lečimo posledice, a poenta je u lečenju uzroka, drugim rečima ako ishranom i primenom suplementa koji je suština hrono programa dr Gifing mi rešimo uzrok, posledica neće biti. Kada se reši problem gojaznosti, dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i dislipidemije mi smo našem pacijentu rešili ozbiljne probleme, a nismo ga uplašili izračunavanjem rizika za bolest u narednih 5 godina, jer ne postoji čarobna tableta za mršavljenje, za šećernu bolest, povišen krvni pritisak i dislipidemiju, već pacijentu dajemo u ruke „čarobni štapić” odnosno preporuke kojima se rešava problem. Nakon više od pet godina bavljenja ovim problemima više je nego zadovoljstvo kada svom pacijentu koji je gojazan, ima šećernu bolest i dislipidemiju rešite uzrok bolest, a ne posledice".

Gde se sve kriju šećeri?

"Lista namirnica u kojima ni ne očekujete da ima šećera iz dana u dan sve je duža. Šećer se krije u hlebu, siru, kobasicama, dimljenom lososu, raznim sosevima, nadevima. Nije ni iznenađenje da je u upotrebi 56 naziva za šećer. Ogromna je razlika u šećeru koji se nalazi u voću i povrću od onog koji je dodat u procesu prerade hrane. Naročito su opasni zaslađeni sokovi, čak i oni koji se reklamiraju kao prirodni voćni, kao i razni šejkovi, energetski napici, sportski napici, fruktoza u njima je dodata kao sjajan izvor za brzo popunjavanje depoa glikogena u jetri na primer posle maratona, ali tek kada se istrči maraton, a nećete videti vrhunskog sportistu kako koristi takve napitke".

Da li smemo jesti med ili voće? Postoje li dobri šećeri?

"Dobri šećeri postoje. Glukoza je dobar šećer jer iz nje dobijamo našu životnu energiju i ona ostavlja tek minimalno masti kao ostatak. Savet je izbaciti sve zaslađene tečnosti, jednostavno. Voće i povrće je dozvoljeno, po našem programu u periodu van restrikcije voće u poslepodnevnim satima. Da, u voću ima i fruktoze o kojoj smo govorili, ali kako dr Lustig kaže kada je Bog stvarao otrov, u njega je stavio i protivotrov. Voće ima za nas zaštitnu komponentu, a to su vlakna. Na žalost savremena brza hrana ima vrlo malo vlakana. Sa 100-300 grama vlakana dnevno, poslednjih decenija unosimo samo 12 grama. Vlakna smanjuju apsorpciju ugljenih hidrata do tankog creva, deo tih ugljenih hidrata iskoriste bakterija u našim crevima. Takođe, vlakna usporavaju prolazak kroz debelo crevo, što omogućava oslobađanje hormona označenoh PYY koji mozgu šalje signal da je obrok gotov i informaciju da smo siti. Vlakna u debelom crevu inhibiraju resorpciju nekih masni kiselina koje se razlažu do masnih kiselina kratkog lanca, a koje potiskuju insulin".

Kako možemo oporaviti ili odmastati našu jetru?

"Sve dok je naša jetra zdrava, mi smo metabolički još uvek zdravi, a jetra se neće oporaviti dok ne izmenimo navike u ishrani. Naši pacijenti već na prvom pregledu vide smanjenje visceralnih masti i obima struka jer smo jetru i metabolizam rasteretili ozbiljnog toksina-šećera. Osobe kod kojih postoji i u laboratorijskim analizama povišena vrednosti ALT, imaju već početni oblik hepatitisa i njihova jetra je u ozbiljnoj patnji. Sa izmenom ishrane, koja zabranjuje šećer, unos transmasti, i vraćanje na redovne obroke, balansiranu ishranu sa pravilnim kombinacijama namirnica, za mesec do dva i ove vrednosti se vraćaju u normalu. Dakle, rešenje je u poznavanju naše fiziologije i funkcije hrane i njihovom usklađivanju. Kao pomoćna sredstva za „čišćenje” jetre mogu se koristiti i suplementi biljnog porekla, čajevi, ali oni nikako ne vrede ako jetru i dalje gušimo ovim slatkim otrovima i to je gorka istina o šećeru".

Snežana Milanović